Kad ona postane lovac, a on plen

ON lovi, ona je plen. On juri, ona čeka. On bira, ona je izabrana. I tako je bilo oduvek. A onda, poslednjih decenija, prvo stidljivo, a zatim sve otvorenije, javili su se glasovi da nema ničeg lošeg u promenjenim ulogama. Kad ona postane ta koja lovi, juri i bira.

I nauka je na strani dama koje preuzimaju inicijativu. Istraživanje sajta "Ok kupid" pokazalo je da žene koje naprave prvi korak u virtuelnom svetu imaju više šanse da se zabavljaju sa atraktivnim muškarcem. Ali, žene su zbunjene. Kako i ne bi bile kad im stižu suprotstavljene poruke. Paralelno sa sve jačim glasovima emancipacije koji poručuju da ne treba čekati Gospodina Pravog, već ga uloviti, opstaju i oni drugi, tradicionalni. Pa su tako, pre dve godine, Elen Fejn i Šeri Šnajder u knjizi "Nova pravila" savetovale ženama da nikada ne preuzimaju inicijativu jer time šalju poruku da su previše dostupne.

Da žene i dalje više vole da čekaju pokazuje istraživanje Univerziteta u San Francisku po kom tek svaka četvrta devojka starosti između 18 i 24 godine preuzima inicijativu u muško-ženskim odnosima. Ako tako razmišljaju mlade devojke, šta tek očekivati od starijih koje su odgajane u patrijarhalnom duhu da je muškarac lovac, a da samo lake devojke prilaze.

U razrešavanju dileme "prići ili ne" pomaže nam međunarodno priznati NLP praktičar Dušan Srdić koji deli muškarce u tri grupe. U prvoj su oni koji prilaze svim devojkama koje im se sviđaju, a takvih momaka ima veoma malo. Drugu grupu čine pripadnici jačeg pola koji nikada ne prilaze prvi. Najbrojniji su muškarci iz treće grupe, a prepoznaju se po tome što čekaju pravu priliku da načine prvi korak.

- Muškarci, ipak, nisu previše dobri u prepoznavanju prave prilike. Čak i kad misle da je trenutak pravi, ne znaju šta da rade. Zato se žene često susreću sa čudnim, nekad i komičnim prilascima. Zbog svega toga, postavlja se pitanje: Da li žene treba da preuzmu inicijativu sa muškarcima koji čekaju pravu priliku da načine prvi korak? Odgovor često daju one same: Ako nije dovoljno hrabar da mi priđe, onda mi i ne treba takav muškarac - priča Dušan.

Međutim, takav pristup neće im doneti sreću u ljubavi, upozorava sagovornik "Života plus". Jer, od 30 žena koje mu se svide, muškarac će prići jednoj, i to onoj sa kojom trenutak bude pravi. A pravi je trenutak u kom lovac proceni da će prilazak proći glatko. Ali, tu leži vrag. Pripadnici jačeg pola odlični su u traženju izgovora zašto trenutak nije pravi. Pa tako, obeshrabriće ih devojka koja gleda u telefon, druga koja je u muškom društvu, treća koja nije nasmejana jer sve to tumače kao sigurne znake da će biti odbijeni.

- Žene će često reći: "Ali, meni prilaze momci stalno, samo što su pogrešni i žele samo jednu stvar". Normalno je da žene koje čekaju da im neko priđe imaju takva iskustva. Jer, to su upravo muškarci iz one prve, male grupe. Nakon što ih jedna odbije, oni će bez mnogo razmišljanja prići drugoj ženi. Sve u svemu, nije neophodno da žena napravi prvi korak. Dovoljno je da muškarcu iz treće grupe olakša prilazak, da mu pomogne da situaciju prepozna kao "pravi trenutak" - savetuje Srdić.

Dame koje se odluče na direktniji prvi korak kod nekih muškaraca naleteće na zid jer oni inicijativu tumače kao znak manjka ženstvenosti. Druge takva hrabrost plaši i tera da se pitaju koliko puta su se oprobale u toj disciplini pa su tako sigurne. Naš sagovornik, ipak, nema dilemu da će prvi, ženski, korak prijatno uticati na ego muškarca.

- Ali, veoma je važno stanje žene koja pravi prvi korak. Ukoliko je uplašena, nesigurna i muškarca vidi kao veliku nagradu, ona se zapravo od samog starta stavlja u nižu poziciju u odnosu na njega, što samo po sebi, nije privlačno. Sa druge strane, ukoliko je žena svesna svoje vrednosti i pristupi sa stavom da je taj muškarac privilegovan jer je baš on izabran, to ostavlja sasvim suprotan utisak: privlačnost - objašnjava Srdić.

Neki će reći da bez obzira na to ko je napravio prvi korak, žena je uvek ta koja bira. Jer, ona u krajnjem slučaju daje zeleno svetlo. Ali, naš sagovornik ističe da nije baš tako.

- Biranje je uvek dvosmerna ulica. Na prvi pogled se stiče utisak da je ona ta koja bira, ukoliko joj muškarac priđe. Međutim, često se zanemaruje to da je muškarac izabrao da priđe baš njoj, a ne nekoj drugoj ženi. Dakle, izbor je obostran. Ono što je karakteristično za proces biranja je da "ne" uvek ima veću snagu nego "da", nije dovoljno da jedna strana na ponuđeni izbor kaže "da", ako je druga rekla "ne" - kaže Srdić.

Vremena se polako, ali sigurno menjaju. Sve je više dama koje su odlučile da kažu sudbonosno "ne" čekanju u kom, kako primećuju, može da im prođe život. Čekanje dobre plate, pristojnog posla, sopstvenog stana već je samo po sebi mučno, pa ove dame odlučuju da preuzmu aktivnu ulogu barem u svom ljubavnom životu. Poručujući ženama da li da čekaju ili ne, Srdić savetuje sledeću taktiku.

- Ukoliko nastavite da radite ono što ste oduvek radile, imaćete rezultate koje ste uvek imale. Za drugačije rezultate, potrebno je da uradite nešto drugačije. Zato, ukoliko vam je čekanje do sada davalo željeni rezultat, nastavite s tom taktikom. Ukoliko nije, preuzmite kontrolu nad svojim ljubavnim životom - poručuje Srdić.

ZAŠTO SE JAČI POL POVUKAO?

PORUKE da je muškarac taj koji treba da preuzme inicijativu jer inače nije dovoljno "muško", stižu sa svih strana, od roditelja, preko medija, do vršnjaka.

- Muškarci odrastaju u uverenju da su zaduženi za prvi korak. Priče u društvu, filmovi, knjige, sve to doprinosi da osete da se od njih očekuje da preuzmu inicijativu. Međutim, niko ih ne uči kako to da urade. Zato se kod njih javlja strah da će biti odbijeni, ismejani od okoline, da nešto neće uraditi kako treba. Rezultat je da sve ređe prilaze - kaže Dušan Srdić.