Najnovija istraživanja nedvosmisleno potvrđuju da postoji upadljiva sličnost između aktivnosti ljudskog mozga i mozga kućnih ljubimaca, pa se nameće pitanje da li su "najbolji čovekovi prijatelji" u opasnosti da usvoje i naše mane?
U očekivanju preciznog odgovora na ovo pitanje, stručnjaci preporučuju da se treba potruditi da stil života kućnih ljubimaca što manje liči na čovekov.

EKSPERIMENTI

Mišljenje da je pas sličan čoveku obično se prihvata sa rezervom ukoliko potiče od njegovog vlasnika, ali ako je to izjavio neurolog koji proučava moždane funkcije kućnih ljubimaca, onda ova tvrdnja zvuči mnogo uverljivije. Američki naučnik Gregori Berns, sa Emori univerziteta u Atlanti, počeo je 2013. godine da proučava moždanu aktivnost pasa pomoću magnetne rezonance. Ova tehnika omogućuje da se direktno posmatraju funkcije mozga i utvrdi koje se oblasti aktiviraju kao odgovor na određene nadražaje.
Pre početka eksperimentalne faze, Berns je utrošio više od dve godine da bi 12 pasa navikao da uđu u tunel aparata za magnetnu rezonancu i da ostanu nepomični bar 30 sekundi, što je najkraće moguće vreme da bi mašina mogla da snimi slike mozga u aktivnom stanju. Bio je to veoma težak poduhvat, ne samo zbog toga što su životinje bile primorane da nose štitnike za uši, kako bi mogle da podnesu zaglušujuću buku u tunelu, nego pre svega zato što su za uspešno učešće u ovom eksperimentu morale da budu potpuno opuštene, jer u suprotnom, rezultati posmatranja ne bi bili verodostojni zbog uticaja stresa.

Pročitajte još: PROTEST U BEOGRADU: "Marš za zabranu uzgoja životinja radi proizvodnje krzna"

Berns je na kraju uspeo da utvrdi koji se delovi psećeg mozga aktiviraju u vezi sa nekim nadražajem, kao što je pokret ruke koja pokazuje hranu, ili miris poznate osobe. Na osnovu petogodišnjih istraživanja zaključio je da između čoveka i psa postoji velika sličnost kad je reč o ulozi jedne ključne zone u mozgu, nazvane repato jezgro, izuzetno bogate receptorima za dopamin, supstancu koja se luči u situacijama vezanim za osećanje prijatnosti. Prema Bernsovom mišljenju, psi su u stanju da iskuse pozitivna osećanja isto kao i čovek.

SLIČNOSTI

U očekivanju da nauka bolje objasni kako životinje "razmišljaju" i o čemu "misle", tesna veza u zajedničkom životu sa čovekom navodi pse i mačke da sve više liče na vlasnike, kako u pozitivnom, tako i u negativnom smislu. Neka nedavna istraživanja pokazuju kako su kućni ljubimci sve više podložni gojaznosti i uticaju stresa. U svom poslednjem izveštaju iz 2017. godine, američko Udruženje za sprečavanje gojaznosti kod kućnih ljubimaca navodi podatak da u SAD bar 60 odsto mačaka i 56 odsto pasa pati od viška kilograma.

Pročitajte još: Društvo za starije: Malo kuče, velika sreća

Ovaj broj je u stalnom porastu i ide u korak sa sve rasprostranjenijom gojaznošću među stanovnicima Sjedinjenih Država. Na osnovu ovih podataka, stručnjaci iz ovog američkog udruženja nalaze direktnu vezu između suvišnih kilograma kod životinja i njihovih vlasnika koje smatraju odgovornim zbog toga što su svojim kučnim ljubimcima nametnuli sopstveni stil života.

O tome možda najbolje govori podatak da 33 odsto američkih vlasnika redovno daje svojim kućnim ljubimcima hranljive dodatke i vitamine kojima su bukvalno prezasićeni svi najvažniji prehrambeni proizvodi u Sjedinjenim Državama. A od zalogaja između obroka do bolesti izazvanih gojaznošću i nedovoljnom fizičkom aktivnošću samo je jedan korak.


Veterinarska udruženja beleže sve više slučajeva mačaka i pasa obolelih od osteoartritisa, visokog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2 i respiratornih i bubrežnih oboljenja. Ovo se pretvorilo u neku vrstu epidemije koja je poslednjih godina prouzrokovala otvaranje brojnih centara za lečenje pasa i mačaka, gde se terapije sa trčanjem na pokretnoj traci smenjuju sa vežbama u vodi i plivanjem, masažom, čak i ležanjem u lekovitom blatu.


STRES

Upravo zbog toga što oduvek žive uz čoveka, osim zdravstvenih problema ove životinje danas dele sa ljudima i sklonost ka strahu i stresu. Izazivaju ih nedostatak igre i vremena provedenog sa pripadnicima svoje vrste, dugi časovi provedeni u zatvorenom prostoru, u samoći i očekivanju povratka ukućana, ali i preterana briga vlasnika koji se prema njima ophode kao da su deca.

Prema mišljenju Džona Bredšoua, sa Katedre za antrozoologiju, koji u Veterinarskoj školi u Bristolu proučava odose između čoveka i životinje, domaće mačke su podložne stresu, jer ih vlasnici uporno tretiraju kao pse. Vlasnici ih primoravaju da stalno budu uz njih, da ih maze, a pritom se zaboravlja da je domaća mačka, za razliku od psa koji je socijalna životinja, usamljeni lovac aktivan pretežno u noćnim časovima.
Zbog toga je poslednjih godina sve više veterinara koji se bave psihologijom pasa i mačaka i sposobni su da otklone neke poremećaje u njihovom ponašanju kao i u ponašanju njihovih vlasnika.


POREMEĆAJI

Negativan uticaj čoveka na životinje iz njegovog najbližeg okruženja ogleda se i u formiranju rasa. Tako dalmatinski pas može da dođe na svet bez čula sluha, koker spanijel i koli mogu da postanu žrtve atrofije mrežnjače, genetske bolesti koja izaziva slepilo, nemački ovčar i zlatni retriver često pate od displazije, degerneracije skeleta koja vodi artritisu i izaziva hramanje, dok buldozi i svi brahiokefalni psi, to jest, oni sa spljoštenom njuškom, pate od oboljenja disajnih organa i kardiovaskularnih problema. To su samo neke posledice vezane za selekciju kroz parenje u srodstvu, kako bi se dobile rase sa najpoželjenijim fizičkim osobinama. Šar-pej, na primer, ima nabore na koži dva ili tri puta veće od normalnih, zbog čega je podložan hroničnom dermatitisu, pa su vlasnici ovih pasa primorani da im povremeno pregledaju nabore kako bi utvrdili da li se pojavila neka infekcija.

Za svaku rasu danas postoje precizni standardi u kojima su navedene fizičke osobine i poželjni oblici ponašanja. Srećom, odgajivači izgleda manje vode računa o estetskom izgedu, a više o zdravlju životinja, pa zbog toga daju prednost selekciji rasa sa uravnoteženim osobinama.