UBODI pčele, ose, zolje, naročito stršljena mogu da imaju fatalan ishod. Od početka sezone bilo je više dramatičnih situacija usled ujeda stršljenova, pa i smrtnih ishoda. To bi moglo da se spreči ako bi bar oni koji su već imali buran imunski odgovor na ujede ovih insekata uvek imali automatsku injekciju adrenalina koja se daje u natkolenicu ili nadlakticu. Te injekcije se, međutim, ne prodaju u našim apotekama, one zasad mogu da se kupe samo u inostranstvu, a alergolog Rajica Stošović iz Kliničkog centra Srbije, upozorava da je to ozbiljan problem.

Profesorka dr Mirjana Bogić, direktor Klinike za alergologiju i imunologiju KCS, kaže da bi taj problem trebalo što pre rešiti jer automatski špric nije potreban samo alergičnima na ubod insekata, nego i alergičnima na hranu.

Ona kaže da ga u apotekama nema jer nije isplativ, s obzirom na to da se ne bi masovno kupovao.

- Za svaku osobu koja je ispoljila neku od neželjenih reakcija na ubod iz redova opnokrilaca, naredni ubod stvara veći rizik za razvoj još težih, pa i životno ugrožavajućih posledica - kaže doktor Stošović. - One bi zato sa sobom trebalo da nose "alergijski pasoš" sa naznakom ličnih generalija, na koji insekt su preosetljivi, gde se nalazi adrenalinska injekcija, sa kojim doktorom ili kojom osobom treba kontaktirati u slučaju da budu zatečeni u životno ugroženom stanju.

Posledice preosetljivosti na otrov koji ovi insekti ubrizgavaju u organizam žrtve su različite. Neke osobe nemaju reakaciju, čak ni na višestruke ubode, dok pojedini imaju vrlo dramatičan odgovor.

- Danas je poznato da trećina ljudi razvija preosteljivost na otrov opnokrilaca - kaže dr Stošović. - Najveći rizik od razvoja alergije sa dramatičnim posledicama imaju oni kojima se dešavaju česti ubodi pčela, osa ili stršljenova, a koji su usled toga i razvili preosteljivost na sastojke otrova. Rizik se drastično povećava ako je reč o starijima, srčanim bolesnicima, a naročito ako koriste lekove iz grupe "beta blokatora", pogotovo kada je reč o ubodu stršljena.

Naš sagovornik napominje da se u slučaju uboda opnokrilaca ne razvija uvek alergijska reakcija, već usled višestrukih uboda može doći i do trovanja organizma, a teške posledice mogu da nastanu i iz nepoznatih razloga. Ukoliko je reč o trovanju, simptomi se javljaju tek posle nekoliko sati ili dana.

- Trovanje otrovom opnokrilaca lako se razlikuje od alergijskih manifestacija jer uzrokuje razvoj aritmije, srčani zastoj, infarkt miokarda, bubrežni kolaps, krvarenje ili različite neurološke ispade - kaže dr Stošović. - U slučaju alergijske reakcije, koja nastupa gotovo momentalno, osim što je mesto uboda otečeno, crveno, bolno, može da se javi i koprivnjača, otok mekih tkiva, a kod najvećeg broja pacijenata prisutno je zujanje u ušima, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, pa i iznenadni gubitak svesti.

Najteža posledica je, navodi naš sagovornik, gušenje koje uzrokuje otok sluzokože grla i resice. Osobe koje već pate od nekog oblika alergije nisu nužno podložnije burnoj reakciji u slučaju uboda opnokrilaca i ujeda drugih insekata.

S obzirom na posledice koje može da izazove samo jedan stršljen, osa ili pčela, velika pažnja se poklanja preventivi.

- Jedini tretman koji je sposoban da u organizmu preosetljive osobe dovede do stvaranja tolerancije na otrov insekata je imunoterapija, odnosno primena vakcina protiv alergije na ubod insekata - kaže naš sagovornik. - Ova metoda lečenja rezervisana je samo za one pacijente koji su ispoljili najteže, životno ugrožavajuće reakcije. Terapija se sprovodi u bolnicama pod nadzorom stručnog osoblja u trajanju od tri do pet godina.


NAJOPASNIJI UBOD U VRAT

Neželjene reakcije na ubod opnokrilaca postaju dramatičnije ako se bodlja zarila u vrat u blizini velikih krvnih sudova, ili ako je osoba ujedena za usne, jezik, ždrelo, resicu...