SVE što smo duže izloženi jakoj buci, to ona više ugrožava naše zdravlje. Višak decibela ne oštećuje samo sluh, već nepovoljno deluje na ceo ljudski organizam: podiže krvni pritisak, povećava nervozu i razdražljivost, dovodi do sindroma hroničnog umora. Izloženost buci u velikom procentu povećava rizik od akutnog infarkta srca.

Ako ne želite da menjate mesto prebivališta, onda je potrebna intervencija u stanu ili kući. Izolacija stambenog prostora pored toga što podrazumeva stvaranje i održavanje idealne unutrašnje temperature, obezbeđuje i dodatnu zvučnu izolaciju. U prethodnim decenijama se nije vodilo mnogo računa o ovom segmentu gradnje, pa je zbog tog većina stambenog i radnog prostora neadekvatno ili potpuno neizolovana. Srećna okolnost je što se izolacija može dodati rekonstrukcijom na postojeći objekat.

PROČITAJTE JOŠ - REČ STRUČNjAKA: Dobra izolacija čini “pola kuće”

Glasan govor, saobraćajna buka, TV, muzički uređaji su zvukovi koji se prenose vazduhom i koji dopiru do stana. Osnovni način zaštite od vazdušnog zvuka u unutrašnjosti su pregradni zidovi. Njihova izolaciona moć izražava se u decibelima i predstavlja sposobnost zida da zadrži zvučnu energiju. Kako bi se ta moć poboljšala, preporučuju se materijali od mineralnih vlakana takozvane otvorene poroznosti kakve su kamena i staklena mineralna vuna. One se uglavnom koriste u sistemu suvomontažne gradnje sa gips - kartonskim pločama i lagane su za uklanjanje i gradnju.

Procenat zvučne energije koja će se apsorbovati u izolacionom materijalu generalno zavisi od njegove gustine i debljine, odnosno: što je sloj izolacionog materijala deblji i materijal gušći - zvučna izolacija je bolja. Zvuk udara nastaje na međuspratnoj konstrukciji kao posledica hodanja, pomeranja nameštaja, rada kućnih aparata u dodiru sa podom i slično. Taj zvuk se kroz pod širi na okolne zidove, instalacije i dalje kroz konstrukciju objekta, tako da je moguće da u sobi čujemo udarce koji su nastali nekoliko spratova ispod ili iznad, i to je buka na koju se stanari najčešće žale.

PROČITAJTE JOŠ - Sačuvajte toplotu i uštedite

Kvalitetni višeslojni prozori koji dihtuju, sigurno su jedan od najboljih izolatora od zvukova koji dolaze sa ulice.

Za razliku od zvučne izolacije od vazdušnog zvuka, koja se može naknadno primeniti na pregradnim zidovima, o zaštiti od zvuka udara bi trebalo razmišljati unapred, u vreme projektovanja. Naknadna rešenja, posle završetka gradnje objekta se u praksi nisu pokazala kao potpuno delotvorna. U modernom građevinarstvu taj problem se rešava plivajućom podnom konstrukcijom.

Izolacija koja štiti od buke je primenjiva i na podove, zidove, plafone, krovove, odnosno na ceo zidani prostor. Međutim, često se zaboravlja da je poželjno izolovati i cevi. Kanalizacione, vodovodne, toplovodne i druge vrste cevi takođe mogu preneti zvukove, odnosno vibracije na zidove. Zvučna izolacija cevi može sprečiti ovu pojavu tako što prigušuje vibracije na površini cevi.


OŠTEĆENjE SLUHA

U MEDICINI, granica buke koja može da izazove oštećenje sluha su vibracije od 85 decibela, a granica bola je između 120 i 130 decibela, što odgovara zvuku koji proizvodi mlaznjak udaljen oko 100 metara. U stanovima buka uglavnom iznosi 40-50 decibela, u kancelarijama do 65, dok u saobraćaju lako dostiže 85 decibela. S jačinom buke od 110 decibela, diskoteke i rok koncerti često premašuju nivo buke koju proizvodi pneumatski čekić (100 decibela).


NAKNADNA REŠENjA SU SKUPA

NAJVAŽNIJE je da zvučna izolacija bude unapred isplanirana i izvedena u toku građenja objekta. Naknadna rešenja su skupa. Premazi za zidove, folije za lepljenje, specijalne ploče koje se stavljaju na površinu zida kako bi se povećala izolaciona moć zida, smanjuju vibracije. Često se po stanovima mogu videti tanke ploče od plute ili stiropora nalepljene na površinu zida kako bi se rešio problem buke koja dopire iz susedstva.