Kakvu vodu pijete?

U pijaćoj vodi može se naći mnoštvo štetnih materija, poput tragova fenola, farmaceutskih lekova, pesticida, herbicida, olova, azbesta, nitrata, čak i radioaktivnog otpada. Kada iz slavine poteče mlečnobela tečnost specifičnog mirisa, svi znamo da je u pitanju hlor, koji se koristi za dezinfekciju, ali i on zagađuje vodu.

Od teških metala, najčešće je prisutno olovo, naročito u starim zgradama, gde voda teče kroz olovne cevi i upija ga. Ovaj opasan element na duže staze može da ošteti centralni nervni sistem i reproduktivne organe, negativno utiče na krvni pritisak, uzrokuje anemiju i oštećenje bubrega. Opasna je i živa, koja je često prisutna u dvorišnim bunarima, a u gradskom vodovodu je uklanjaju.

Mnogi zato kupuju flaširanu vodu, a dobro bi bilo i da nabavite kvalitetan filter za prečišćavanje, koji omekšava vodu, poseduje UV sterilizator, nanofilter, jonoizmenjivače... Mnogi modeli mogu da se ugrade u slavine. Aktivni ugalj je osnovni element svakog filtera, a dobija se postupkom zagrevanja, pa postaje porozan i kao sunđer upija štetne komponente. Na ovaj način rešavate i problem tvrde vode, koja nastaje zbog promene u pritisku i temperaturi, oslobađa se ugljen-dioksid, a kalcijum se taloži u obliku kristala i stvara se kamenac. Ako se svakodnevno koristi, negativno utiče na zdravlje i na posuđe i aparate u kući. Omekšavanje se vrši izmenom jona pomoću magneta koji ne menjaju hemijski sastav vode.

Problem kod filtera za vodu je to što uz štetene materije odstranjuje i minerale, pre svega kalcijum i natrijum. Ni kuvanje vode pre upotrebe nije poreporučljivo jer uništava samo deo bakterija, a ne teške metale i druge štetne supstance.