Misaoni sport za najmlađe: Zašto je dobro da se deca bave boćanjem

TRENIRAJ boćanje, droga je smrt - slogan je koji Rade Kljajić, osnivač i trener Boćarskog kluba "Dalmatinac" iz Rume rado koristi da bi privukao novu generaciju malih i mladih sportista. Jer, iako i dalje načelno važi za mediteransku igru, ona je sve popularnija širom sveta, a lista njenih prednosti sve duža i šira.

- Privilegija je baviti se ovim sportom - kaže Rade, bivši predsednik Boćarskog saveza Srbije. - Činjenica je da danas nije lako zainteresovati decu ni za šta, jer ih ne drži mesto i stalno moraš da ih animiraš da bi se posvetili nekoj aktivnosti. Lako se preorjentišu na druge sadržaje, čim vide da su tog trenutka popularni. Međutim, ko se zaljubi u boćanje, ima mogućnost da mnogo uradi za svoju budućnost, izraste u uspešnog čoveka zdravih navika i uživa u povlasticama kojih u drugim sportovima nema u tolikoj meri.

Boćanje je kod nas i dalje asocijacija na Dalmatince, što sagovornik "Života plus" i jeste, ali ga je "uvezao" u Srem i njime "zarazio" generacije mališana. Tako je mnoge od njih učinio vrsnim sportistima koji mogu da potvrde da su šanse za povrede, u odnosu na ostale fizičke aktivnosti, minimalne. A to je roditeljima značajno psihološko olakšanje, jer mogu da budu mirni kada decu odvedu na trening.

Osim toga, studije pokazuju da ovaj sport podstiče razvoj umnih sposobnosti i motiviše mališane da izgrade radne navike.

- Tako s ponosom mogu da istaknem da su svi moji boćari bili i ostali odlični, a neretko i đaci i studenti generacije. Ove godine su svi upisali fakultet na budžet, i to najviše studije medicine - kaže Kljajić, čiji je klub jedini srpski koji je osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu i može da se pohvali mediteranskim peharom.

Boćanje je i odskočna daska za razvoj socijalne inteligencije. Mališani koji dele boće, pokazuju istraživanja, na terenu mnogo nauče o drugarstvu i steknu veliki krug prijatelja. Manje su sebični, ali kroz igru uspevaju da razviju onaj zdrav kompeticijski duh.

Međutim, neka deca imaju dilemu da li su talentovana za boće, pa odustanu i pre nego što se upuste u igru. Ali, istina je drugačija - svako može da igra, treningom se lako savladavaju sve prepreke i akcenat nije, kako se neretko pogrešno misli, na snazi. Da bi bili dobri boćari, važno je da se mali sportisti dobro pripreme - fizički i psihološki.

- Ovo je misaoni sport za koji je nužno strpljenje, a samim tim se treninzima jača preciznost. Igrač mora da ima dobru koncentraciju i fokus da bi uspešno odigrao. Pred svakom situacijom bi trebalo da stane i dobro razmisli o boći - kako da je baci i kojom snagom izbaci, vodeći računa o pravcu i dužini. To je veština koja se vežba i potom pozitivno odražava na uobičajene, svakodnevne aktivnosti - objašnjava trener i predsednik BK "Dalmatinac".

Da su deca s razlogom počela da se interesuju za ovaj sport, pokazuje porast broja članova kluba i uspesi koje postižu. Rade kaže da mali boćari znaju da su privilegovani time što ne plaćaju članarinu niti kupuju rekvizite i opremu. Sve im je omogućeno. Na njima je samo da treniraju.

- A onda im se dopadne kada shvate da sa boćama mogu da obiđu ceo svet. Mi stalno idemo na takmičenja, učestvujemo na prvenstvima i vraćamo se sa medaljama. Prednost bavljenja ovim sportom je baš to što nije masovan, pa deca imaju veće šanse da se kvalifikuju za regionalne, evropske i svetske "bitke". I da pobede! Imamo primer sjajne Nataše Antonjak koja je zahvaljujući boćanju ostvarila sportsku penziju. I to je značajan motiv za generacije koje stasavaju - kaže trener i ističe da starosnih granica za početak bavljenja ovim sportom nema.