"GROZNICA ispitnog meseca", ovako bi se najkraće i najpreciznije mogao opisati ovaj period, koji je obeležen upisima u srednje škole i na fakultete. Rezultati za male maturante su već ozvaničeni, dok upisi na univerzitete traju i narednih dana, pa se ne zna ko je u većoj „groznici“, deca ili roditelji. Kolikom stresu su izloženi učenici i budući studenti i da li je uobičajeno da se obraćaju stručnjacima za pomoć otkrila nam je Danka Đukanović, psiholog i psihoterapeut:

- Od osobe i njenog kapaciteta da izađe na kraj sa stresnom situacijom zavisi pod kolikim pritiskom će se nalaziti. Ipak, neminovno je da će dete biti pod tenzijom jer je upis u srednju školu ili na fakultet, sam po sebi, stresan.

Đukanovićeva dodaje da je radila sa adolescentima koji su pred upis na fakultet imali simptome napada panike, povišenu anksioznost, neredovan san, oslabljenu koncentraciju ili motivaciju za učenje i slično. Roditelji ređe za sebe traže stručnu pomoć. Međutim, u praksi se pokazalo da i oni preterano brinu, ne znaju na koji način da reaguju na promene raspoloženja svog deteta, kako da ga podrže, prihvate mogućnost da možda neće uspeti, ili kako da na konstruktivan način prevaziđu ovu situaciju.

PREPOZNAJTE PREVELIKU TENZIJU

Kao i odrasli ljudi, deca i adolescenti mogu biti ćudljivi, pa nas je zanimalo kako možemo primetiti da je pritisak na njih veći nego što bi trebalo da bude. Naša sagovornica kaže da postoji više pokazatelja: dete je ćutljivije nego inače, više vremena provodi u svojoj sobi ili češće sa društvom umesto da se fokusira na učenje i pripremu, impulsivnije reaguje na uobičajene stvari, ima snižen ili povišen apetit. Ne može da spava ili se često budi tokom noći, stalno se oseća umorno i iscrpljeno, sklono je „negativnom“ razmišljanju i preteranoj brizi, plačljivo je i razdražljivo... Šta bi trebalo uraditi da bismo ublažili napetost kod sebe i deteta?

- Važno je da sebe stalno podsećate da je upis u srednju školu ili na fakultet normalna faza u odrastanju vašeg naslednika, koja neće trajati večno (iako vam možda tako izgleda) – kaže psiholog. - Koliko god bila neprijatna pomisao da dete možda neće uspeti da upiše školu, ili smer, koju bi želelo, važno je da prihvatite da se i to može desiti. Kada se pomirite sa tom mogućnošću, lakše će biti da i dete pripremite na nju. Umesto na brigu, možete se usmeriti na to kako da ga podstaknete na razmišljanje i alternativne mogućnosti. Ne zaboravite da je vaša emocionalna stabilnost ključna u ovakvim situacijama kako biste dete mogli da umirite i adekvatno posavetujete.

KAKO SE NOSITI SA NEUSPEHOM

„Neuspeh može biti prilika za novi početak, ovaj put mnogo pametniji“, rekao je Henri Ford, američki preduzetnik i osnivač Ford motor kompanije. Na koji način bi dete trebalo da se nosi sa neuspehom, ako se ne upiše u željenu školu, i koji motiv bi tada trebalo da ima, pojašnjava nam Danka Đukanović:

- Ukoliko sebe i dete pripremite na mogućnost da ne upiše željenu školu biće vam lakše da prihvatite ako se to, zaista, i desi. Kada imate alternativne izbore odmah ćete se usmeriti na njih i na to kako da ih ostvarite. Ali, ukoliko nije upisao željenu školu, vi ste mu tada glavni oslonac i važno je da pratite kako se ponaša. Ključno je da mu pomognete da ne „potone“, već da nastavi da traga za rešenjem i izborom koji je približan prvobitnom. Podsetite ga da je neuspeh sastavni deo života i da uprkos tome može da uradi nešto dobro za sebe. Kada je reč o fakultetu, možete ga ohrabriti da ponovo proba dogodine i da „pauzu“ iskoristi za bolju pripremu prijemnog ispita, odmor i rad na ličnom razvoju. Zajedno sa vašim naslednikom možete da razmotrite i mogućnost da se posle prve godine prebaci u školu koju je želelo. Tada ga motivišite da bude vredan, uporan, usmeren na rezultate, kako bi povećao šanse da to ostvari. Kada je fakultet u pitanju, studenti neretko nakon završenih osnovnih studija upisuju master iz oblasti koju su prvobitno želeli i za koju imaju više interesovanja.

No, svima nam se kroz život dešava da vagamo prethodne odluke i pitamo se „šta ako“. Tako i dete, nakon nekog perioda, može shvatiti da škola ili fakultet koju je upisalo nije za njega. Da li bi trebalo da istraje u prvobitnom izboru ili da ga promeni, objašnjava nam sagovornica „Života plus“:

- Svi smo individue za sebe, što znači da bi pristup svakom detetu trebalo da bude prilagođen baš njemu. Roditelj najbolje zna svoje dete i na osnovu toga može dalje da ga usmeri. Ukoliko je učenik u trećem ili četvrtom razredu srednje škole shvatio da ta ustanova nije za njega, bolje je da ga podržite da to završi i motivišete ga da upiše fakultet koji ga interesuje. Ako je već posle prve godine shvatio da odabrana škola nije za njega, posebno ako ne planira da se dalje obrazuje, onda ga ohrabrite da se već sledeće godine prebaci u drugu. Isto važi i za fakultet. Ukoliko je neko apsolvent i ostalo mu je samo nekoliko ispita do kraja, podržite ga da istraje do završetka, a onda da upiše fakultet koji želi. S druge strane, ukoliko je tokom studija vaše dete shvatilo da taj fakultet nije za njega onda nema razloga zbog kojeg ne bi nodustalo i probalo nešto što je u sferi njegovog interesovanja.

PROJEKTOVANjE SOPSTVENIH ŽELjA

Mnogo je primera u kojima roditelji, svesno ili nesvesno, projektuju sopstvene (ne)ostvarene profesionalne želje na potomka, insistirajući na tome da bude arhitekta, lekar, balerina... Kako izbeći zamku „prebacivanja“ sosptvenih snova na dete, objašnjava Đukanovićeva:

- U društvima kao što je naše, završena dobra škola ili fakultet predstavlja merilo za to koliko je neko pametan, inteligentan i uspešan, što svakako nije dobra polazna premisa za razvoj deteta ili adolescenta. Pojedini roditelji su želeli da upišu i završe dobru školu i fakultet ali iz različitih razloga to nisu uspeli. Oni često svoje neostvarene ambicije projektuju i na dete, želeći da ono ostvari šta sami nisu uspeli. Sa druge strane, roditelji koji su karijeru doveli do zavidnog nivoa, lični uspeh pokušavaju da „presele“ u živote svoje dece, zahtevajući i od njih da uspeju bar u istoj meri kao i oni. U oba slučaja može da se stvori skup (pre)ambicioznih očekivanja koja nekada deluju i destruktivno. U situacijama kada žele da usmere i motivišu mališana, roditelji bi trebalo da razgraniče svoj život i lične uspehe od deteta, i da na realan način procene njegove mogućnosti. U nekim slučajevima dete će biti uspešnije od roditelja, nekada neće. Bitno je da se shvati da je to normalna pojava.


BUDITE PODRŠKA I OHRABRENjE

Ko je uznemireniji prilikom priprema za upis u željenu školsku ustanovu, dete ili roditelji?

- Nažalost, ponekad nema razlike između uznemirenosti roditelja i deteta. Dešava se da detetova zabrinutost i uznemirenost utiču na roditelje koji onda i sami postaju uznemireni, i obratno. Nije retko da od adolescenata čujem kako im je teže da se izbore sa roditeljskim brigama i nervozom nego sa sopstvenim. Stoga, u ovakvoj situaciji najbolje bi bilo da su roditelji smireni i „stabilni“ kako bi bili bolja podrška i ohrabrenje svom detetu, a ne dodatan pritisak – kaže Danka Đukanović.