Šta ćeš biti kad porasteš? - neizbežno je pitanje koje se u običnom ili formalnom razgovoru postavlja deci. Mnoga od njih, kao iz topa, odgovaraju. Neka se stide i predomišljaju. Ima i onih koji "kopiraju" odgovore drugova ili reprodukuju želje svojih roditelja.

Mi smo odlučili da proverimo kako stvari stoje na terenu, među učenicima od prvog do četvrtog razreda Osnovne škole "Slobodan Bajić Paja" u sremskom selu Brestač. Evo šta su nam odgovorili đaci učiteljica Mirjane Trkulje Perać i Bojane Gmizić.

Vukašin Glušac:

- Želja mi je da čuvam gugutke, ne znam kako se to radi, ali bih voleo da naučim.

Lena Topić:

- Kada porastem, biću džokejka, trkaću se na konjima. Već idem na jahanje i ne plašim ih se.

Vladimir Adamović:

- Voleo bih da budem pop, jer mi je uzor otac Tomislav koji služi službu u Brestaču.

Luka Stojaković:

- Kada porastem, biću majstor za kompjutere. Mislim da je to zanimljivo zanimanje, a mene interesuju računari, igrice, "Jutjub"...

Teodora Zorić:

- Želela bih da budem veterinar. Obožavam životinje i prirodu, volim da pomažem i da se bavim humanitarnim radom. Sakupljam pare da kupim konja.

Jana Simičić:

- Ja ću sigurno biti direktor neke firme, što mi i drugi kažu, jer sam često dominantna u školi. Uzor u svemu mi je moja tetka Jela.

Stefan Jovanović:

- Kada porastem biću pevač. Idol mi je Darko Lazić koji je iz našeg Brestača.

Nikola Ignjatović:

- Maštam o tome da budem veterinar, da kao čika Zoran lečim goveda i brinem o životinjama.

Tamara Kokinović:

- Želela bih da budem učiteljica kada porastem, baš kao što je moja učiteljica.

Mihaela Krnjulac:

- Volim da budem lepa i da sređujem druge, pa bih želela da budem šminkerka, jer devojčice vole šminku i lepe frizure.

Marko Sudetić:

- Kada porastem, biću advokat, braniću ljude i baviti se ozbiljnim poslom.

Aleksandra Nikolić, Jelena Jovanović i Andrea Dikić žele da budu doktorke....

Mateja Simičić, Uroš Bogičević, Bojan Lazić, Ivan Savić, Miloš Nikolić, Kristijan Belić, uglas kažu:

- Želimo da budemo fudbaleri.

DA SLEDE SVOJE SNOVE

Učiteljica Mirjana kaže da dok su njeni đaci odgovarali na pitanja, za skoro svako dete je znala šta će da odgovore, koje su njihove želje i naklonosti.

- Svesna sam da i ja imam veliki uticaj na decu i zbog toga mnogo pričamo o životu - da nije uvek sve lako i lepo, ali da nikada ne odustajemo od svojih želja i snova. Da se trud i upornost isplate. Pričamo o toleranciji, da nismo svi za sve, već da smo svi drugačiji, da volimo različite stvari, da je svako rođen za nešto i da je to njegovo isto važno i bitno kao ono tuđe. Vole kada im navodim primere iz svog života ili nekih meni bliskih ljudi. Veoma je teško obuhvatiti sve te karaktere, sudbine, ispratiti sve želje i snove, ali mi je to jedan od primarnih ciljeva. Da stvorimo ljude od njih, da prihvate probleme, da se nikada ne predaju, slede svoje snove i da znaju da je lepo raditi posao koji vole - kaže učiteljica.