PODVODNI balet. Umetničko plivanje. Sinhronizovani pokreti. Predstava pod vodom, u bazenu. Koreografija koja ostavlja bez daha. Liči na čistu akrobatiku. A, plivanje je. I liči na balet. A, ritmika je. Sve je to - sinhrono plivanje. I sport i umetnost. Pod vodom ste, a u svakom trenutku morate da znate gde se nalazite u odnosu na tim, jer sve što izvodite, mora da bude sinhronizovano. Devojčice koje se bave sinhronim plivanjem, a imaju najmanje tri godine, osvajaju jedan sasvim uzbudljiv prostor. Zabavno im je, a pritom rade na svom zdravlju.

- Kada jednom uđu u bazen, za devojčice počinje sasvim nova bajka: sastavljena od melodija, gracioznih pokreta i emocija - kaže Olja Milićević Milivojević, predsednica Kluba za sinhrono plivanje "Novi Beograd". - To je sport koji se brzo zavoli. Vežbaju se najraznovrsnije figure, devojčice vežbaju i plutanje na vodi sa zaveslajima i ritmičku gimnastiku. Treniranjem se stiče snaga, a koordinacija pokreta je osnov ovog sporta.

Sinhronim plivanjem se, kažu stručnjaci, jača srce, povećava kapacitet pluća, oblikuju mišići, postiže se gipkost zglobova, osnažuje kičma. Ali studije pokazuju da je njegova prednost i u tome što utiče na razvoj zapažanja, brzinu mišljenja, sposobnost organizovanja, kreativnost i timski rad, jer pored solo nastupa devojčice nastupaju i u grupi, pa su upućene jedna na drugu. Plivačice se pritom lepo osećaju u svojim simpatičnim kupaćim kostimima i zanimljivim frizurama koje im se prave.

Dobra vest je i da devojčice koje se zainteresuju za sinhrono plivanje, ne moraju da znaju da plivaju. Klubovi imaju početničku obuku za neplivače, a prva takmičenja počinju sa osam godina.

Međutim, u našem društvu sinhrono plivanje se i dalje ne nalazi na listi popularnih sportova.

- A to je delom i zato što ljudi nisu dovoljno informisani o karakteristikama samog sporta. Zbog toga se članovi Kluba za sinhrono plivanje "Novi Beograd" trude da kroz takmičenja i druge manifestacije, približe ovaj sport što većem broju ljudi i istaknu njegov kvalitet i značaj za psihofizički razvoj dece - kaže Olja.

RAZVIJA ZDRAVE NAVIKE

KRAJEM prošle godine CEPROM (Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost) je objavio rezultate istraživanja, koji su pokazali da deca danas pred kompujterom, televizorom i telefonom, u proseku provedu 42 sata nedeljno - znatno više nego što borave u školi i dva sata više nego što njihovi roditelji provedu na poslu. Iz Kluba za sinhrono plivanje "Novi Beograd" baš zato i podsećaju da je usvajanje zdravih navika i bavljenje sportom od velike važnosti za psihofizički razvoj mališana.

- To je jedan od razloga zbog koga smo prošle godine i pokrenuli regionalno takmičenje u sinhronom plivanju za plivačice. Ove godine, u jakoj konkurenciji, naš klub KSP "Novi Beograd" je ostvario najbolji rezultat, sa osvojene četiri zlatne, dve srebrne i jednom bronzanom medaljom - kažu u klubu.