VEĆINA ljudi voli živahnu decu, ne razmišljajući da njihova hiperaktivnost ponekad odražava određeni poremećaj ponašanja. Hiperaktivnost često prati poremećaj pažnje, za koji nema preciznog odgovora zašto nastaje, ističu stručnjaci.

Dokazano je da za njihovo ispoljavanje može biti odgovoran nasledni faktor. Do ovakvog ponašanja mogu da dovedu i alergije na aditive iz hrane, kao i osetljivost na hemikalije i druge toksine iz okruženja. Da problem nije nimalo bezazlen ukazuje podatak iz SAD, gde između pet do sedam odsto školske dece ima izražen poremećaj pažnje i hiperaktivnost.

Mozak u razvoju najviše je podložan delovanju žive, olova, polihronovanih bifenila. Ove toksične materije utiču na poremećaj pažnje, sposobnost učenja, inteligenciju i socijalno ponašanje. Zato je vrlo važno da dete živi u okruženju sa što manje toksina. To znači da treba izbegavati parkiće u prometnim ulicama, gde ima mnogo automobila, koji nažalost, i dalje koriste olovni benzin.