NEDAVNO se u javnosti pojavilo kapitalno delo "Neurologija novorođenčeta" za koje su autori, doktori pedijatri neonatolozi Dragomir Branković, Borivoje Marjanović i Ljubomir Stojanov genetičar "potrošili" četiri godine. Svrha nastajanja ovog ostvarenja je da se ukaže na presudnu važnost problema vezanih za razvoj, oboljenja i povrede mozga novorođenčeta i odojčeta, koji se odražavaju na čitav dalji psihomotorni razvoj deteta.

Objašnjavajući da se neonatologijom novorođenčeta na detaljan način ne bavi gotovo niko, primarijus dr Dragomir Branković, nekadašnji dugogodišnji načelnik neonatologije u GAK "Narodni front" kaže:

- Da se razumemo, neonatološke službe svuda gde je predviđeno postoje. Neonatolozi nakon rođenja pregledaju novorođenčad po jednom ustaljenom modelu. Ali, detaljni neurološki pregledi mozga i moždanih aktivnosti uglavnom izostaju. A to je vrlo važno da se baš tada uradi, radi predupređivanja mogući potonjih poremećaja. Oni mogu da se ispolje u trenutku kada već postoji ograničenje u smislu lečenja. Kao primer, navešću mentalne retardacije, epilepsiju, autizam čije se karakteristike ispoljavaju kada dete navrši 18 meseci, ili Retov sindrom, složen neurološki poremećaj koji traje celog života. Zapravo, postoji čitav niz poremećaja koji blagovremenim preciznim neurološkim pregledima mogu da se otkriju. U tom smislu, pregled neposredno po rođenju pa do kraja prve godine života u razvojnim savetovalištima pri domovima zdravlja i visokospecijalizovanim dečijim ustanovama, od presudne je važnosti.

* Koliko je genetika važna za zdravlje?

- Možemo to i ovako reći. Sudbinu i zdravlje čoveka određuje genetika i uticaj spoljnih faktora u koje spadaju uslovi razvoja ploda, porođaj, kao i sredina u kojoj raste. Upravo iz ovih navedenih razloga klinički neonatološki pregled novorođenčeta, kao i tokom prve godine mora da bude obaveza i lekara i roditelja. Za razliku od drugih sisara, mozak novorođenčeta se i dalje razvija u smislu usložnjavanja i uspostavljanja neuroloških veza. Lekar mora da zna kako se te moždane veze uspostavljaju i da reaguje na vreme ako primeti nešto neuobičajeno. Ako se taj trenutak propusti mogu da se jave zaista teške posledice. S druge strane, roditelji moraju da znaju šta će biti u sledećoj trudnoći, ako postoji komplikovan problem sa postojećim detetom. I to se, takođe, sagledava i, ako je potrebno leči.


* Na šta tačno mislite?

- Ako je genetika u pitanju, u lošim uslovima trudnoće situacija može da se ponovi. Nekontrolisane trudnoće i defekti u trudnoći predstavljaju veliki rizik za rađanje ovakve dece. Za odsustvo detaljnih neuroloških pregleda novorođenčeta u priličnoj meri su odgovorni akušeri i perinatolozi koji su izbrisali priču o anomalijama dece. Tačno je da većinu poremećaja u razvoju ploda, a posebno centralnog nervnog sistema uočava ginekolog, ali prefinjena neurološka dešavanja u mozgu mogu da se ustanove samo pregledom novorođenčeta. Reč je o poremećajima mozga na molekularnom nivou, gde nema uočljivih strukturnih i funkcionalnih poremećaja.

* Kako da se takva situacija promeni?

- Pre svega, parovi treba blagovremeno da prvo posete genetsko savetovalište. Da bi imali zdravo potomstvo ovo treba da bude pravilo za sve, a ne samo za one kod čije se dece ispoljila neka genetska bolest. U genetskom savetovalištu se radi detaljna anamneza porodičnog stabla, u kome može da se otkrije i spreči pojava i najmanje genetske anomalija, kao što je, primera radi, u slučaju nastanka hemofilije, koja se nasledno dobija od oca. Zapravo, nauka je danas na takvom nivou da genetskim inžinjeringom može da se izdvoji bolestan gen i zameni zdravim.

PROVERA REFLEKSA

NEUROLOŠKI pregled obuhvata pregled svakog refleksa, pri čemu se pažnja usmerava na držanje tela, glave, čulo vida, sluha... Ako beba prečesto plače i stalno je uznemirena iako je sita, suva, okupana, treba otići lekaru jer se možda radi o nekom neurološkom problemu. Bebe sa mlitavim ili zgrčenim mišićima treba podvrgnuti fizikalnoj terapiji. Kod neke dece javlja se urođena mlitavost što za posledicu može da ima kašnjenje u nekim razvojnim fazama, kao što je učvršćivanje glave, sedenje, prohodavanje. Što se tiče očiju, beba ima normalan vid ako na jaču svetlost reaguje skupljanjem i treptajima kapaka, a ako na jake zvuke reaguje trzajima, jasno je da dobro čuje. Kod normalnog refleksa hvatanja, beba grči prstiće na rukama i nogama ako joj se dodiruju dlanovi ili tabani, jer pokušava da uhvati to što je dodiruje. Ovaj refleks na rukama nestaje u trećem ili četvrtom mesecu a na tabanima se zadržava dok ne uđe u drugu godinu...