PORAST dioptrije često je razlog za zabrinutost oftalmoloških pacijenata. Kod staračke dalekovidosti uobičajeno je da se dioptrija povećava do 65. godine, a kod kratkovidosti je najčešći razlog za dodatno slabljenje vida, preterano gledanje u ekran.

Primarijus dr Valentina Dimitrijević Milovanović, šef kabineta za kontaktna sočiva Očne klinike Kliničkog centra Srbije, u intervjuu za "Novosti", kaže da tačan uzrok promene dioptrije može da se utvrdi jedino kompletnim oftalmološkim pregledom.

- Za dve-tri godine dioptrija se kod staračke dalekovidosti može normalno povećati za +075 do +1 - kaže dr Valentina Dimitrijević Milovanović. - Ukoliko se nose sočiva, jednom u tri meseca ili šest meseci treba obaviti pregled. Ako se nose naočare, jednom godišnje potreban je kompletan oftalmološki pregled sa merenjem krvnog pritiska i gledanjem očnog dna.

* Može li dioptrija da se zaustavi naočarima ili sočivom?

- Smatra se da polutvrda sočiva dovode do blagog zaravnjenja rožnjače, čime se može blago zaustaviti miopija. Postoje novi tipovi mekih i polutvrdih sočiva kojima se usporava rast kratkovidosti. Najnovije studije pokazale su ipak, da ni sočiva, ni naočare ne mogu potpuno da zaustave rast dioptrije. Dobra prevencija je da deca provode više vremena napolju, na dnevnom svetlu. U skandinavskim zemljama postoje zakoni u školama koji to propisuju.

* Jesu li kratkovidost i dalekovidost nekako povezane?

- To su dve odvojene dijagnoze. Ne postoji povezanost, niti jedna uzrokuje drugu. Jedna od osobina dalekovidosti je da se ni na daljinu, ni na blizinu ne vidi jasno. Ponekad može doći do spazma akomodacije, pa osobe koje nisu korigovale dalekovidost, mogu zbog problema i grča mišića u nekom trenutku da pokažu minus dioptriju. Tako se mogu propisati naočare u minusu, a pacijentov vid je zapravo u plusu. Kako bi se to izbeglo, obavezno je širenje zenica kod sumnje na spazam akomodacije.

Foto: A. STANKOVIĆ

* Kratkovidost je često karakteristična za raniji, a dalekovidost za kasniji životni period.

- Kratkovidost i dalekovidost se javljaju u detinjstvu ili u adolescentnom dobu. Kod staračke dalekovidosti ili presbiopije dolazi do slabljenja akomodacije nakon 45. godine, bez obzira na dotadašnje oftalmološko stanje. To nije patološki, već biološki proces.

* Da li imamo veći porast kratkovidosti ili dalekovidosti?

- Kratkovidih je više, jer je to bolest savremenog doba. Može da se kaže da postoji "epidemija" kratkovidosti u čitavom svetu. Uzrok je donekle genetski, ali u većini slučajeva to je provođenje previše vremena ispred ekrana kompjutera i telefona. Manjak dnevne svetlosti samo pogoršava problem. Najviše kratkovidih je u Aziji, gde je između 80 i 90 odsto dece miopno, dok je u Evropi taj broj između 40 i 50 odsto.

* Jesu li sočiva samo komfornija ili i bolja za oko?

- Sočiva se ne nose samo zbog estetike. Ona omogućavaju veću širinu vidnog polja i prevazilaženje distance između rožnjače i naočara. To omogućava jasniji vid, bez prizmatskog efekta naočara. Sočiva imaju prednost kada je razlika između oba oka veća od tri dioptrije, kod visoke kratkovidosti koja ide preko minus pet i šest, kod keratokonusa, astigmatizma i osoba koje se bave sportom.

* Kome odgovaraju multifokalna sočiva?

- Multifokalna sočiva su dobro rešenje za staračku dalekovidost, ukoliko pacijent nema infekciju oka ili neku hroničnu bolest koja stvara kontraindokaciju.

* Kada su naočare bolji izbor?

- Kada postoji manja dioptrija kod dalekovidosti ili kod razrokosti, naočare mogu da budu dobar izbor. Takođe, kod neke dece je teško postaviti i održavati sočiva, zbog čega su potrebne naočare. Potrebno je individualno odrediti najbolje rešenje.


* Da li je tačno da su se bifokalna stakla pokazala loše, da se pacijenti teško navikavaju na njih?

- Bifokalna stakla omogućavaju vid na blizinu i daljinu. Danas postoji savremenija varijanta, a to su multifokalna, odnosno progresivna stakla. Ona imaju veliku prednost, a to je omogućavanje vida na blizinu, na srednju blizinu i na daljinu.

Foto: A. STANKOVIĆ


* Zbog čega su češće rešenje dva para naočara, za daljinu i blizinu, umesto jednog para progresivnih?

- Zbog ličnih potreba pacijenta, nekada iz finansijskih razloga. Uglavnom ne postoji zdravstveno ograničenje.

ODRŽAVANjE SOČIVA


PACIJENTI koji se profesionalno bave poslom koji onemogućava redovnu higijenu ruku, treba da razmisle da li su sočiva pravi izbor.

- Kod sočiva je bitno da se njima dobro rukuje. Mogu da budu "bomba" u oku ukoliko se ne održavaju adekvatno, jer se povećava rizik od infekcije.