Višak kilograma i astma često idu “u paketu”: Pulmolozi objašnjavaju kako gojaznost pogoršava simptome bolesti

VEĆA vlažnost i zagađenost vazduha i respiratorne infekcije kojima smo izloženi glavni su razlozi pogoršanja stanja kod astmatičara, naročito ako su i gojazni. Podaci pokazuju da trećina astmatičara ima prekomernu telesnu težinu. To za četiri do šest puta povećava rizik od ozbiljnog pogoršanja bolesti, zbog čega pacijenti moraju da budu smešteni u bolnicu.

Pulmolog Dejan Žujović, iz Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu, kaže da postoji više objašnjenja kako gojaznost pogoršava simptome astme:

- Masno tkivo u grudnom košu i stomaku može direktno da utiče na disanje, smanjujući ukupni kapacitet pluća. Osim toga, sistemske upale, koje se po pravilu javljaju u organizmu gojaznih, negativno utiču na upaljene disajne puteve.

Pogoršanje bolesti nije jedina nevolja s kojom se suočavaju gojazni astmatičari, a statistika pokazuje da je od svih pacijenata sa teškim oblikom astme, 60 odsto njih gojazno. Neretko, oni moraju da se leče s vrlo visokim dozama inhalacionih kortikosteroida, ali često bez željenog efekta.

- Postizanje kontrole astme kod gojaznih pacijenata predstavlja terapijski izazov - kaže dr Žujović. - Upotreba kombinovanih lekova, inhalacionih kortikosteroida i dugodelujućih beta 2 agonista, posebno onih sa vrlo malim dijametrom čestica leka, kod većine pacijenata daje bolje rezultate od samostalnog inhalacionog kortikosteroida. Ovi lekovi mogu da se kombinuju sa leukotrijenskim antagonistima, oralnim preparatima koji mogu da daju dobre rezultate.

Gojaznost ne samo što pogoršava astmu, već može da utiče tako da se od nje oboli.

- U najvećem riziku su žene, jer kod njih prekomerna telesna težina može da bude okidač za razvoj astme, čak iako ne pate od alergija - kaže dr Žujović. - - Jer već duže vreme u kliničkoj praksi razlikujemo dva tipa gojaznih pacijenata. Prvi razviju astmu relativno rano i alergični su na više inhalacionih alergena. Njihova astma ima sve odlike atopijskog oboljenja. Drugi gojazni pacijenti razvijaju astmu kasnije tokom života, iako nemaju alergije. Ovu astmu nazivamo neatopijska, jer imuni odgovor nije narušen alergenima.

Istraživanja sprovedena u Americi pokazala su da je učestalost astme kod normalno uhranjenih 7,1 odsto, a kod gojaznih 11,1 odsto.

- Deo populacije koji ima najveći rizik za razvoj astme su predgojazna deca starija od 10 godina - kaže naš sagovornik. - Zato gojaznost kod male dece možemo da posmatramo i kao faktor rizika za razvoj astme, posebno kod devojčica.

UZ LEKOVE OBAVEZNA DIJETA

Uz lekove protiv astme, kod gojaznih astmatičara terapija podrazumeva i dijetu i povećanje fizičke aktivnosti.

- Ograničen unos kalorija i rekreacija trebalo bi da se sprovode uz timski rad više specijalista - pulmologa, nutricioniste, psihologa, kardiologa i, naravno, pacijentovog izabranog lekara - kaže dr Dejan Žujović. - Neophodno je i lečenje čestih pratećih oboljenja, poput alergijskog rinitisa, gastroezofagealnog refluksa i slično.