U SEZONI respiratornih infekcija osnovna mera zaštite je optimalna vlažnost vazduha u zatvorenim prostorijama. Preterano suv vazduh iritira disajne puteve i povećava sklonost ka upalama, dok previše vlage može da dovede do otežanog disanja.

Pulmolog Tatjana Radosavljević kaže da je optimalna vlažnost vazduha na temperaturi od 20 stepeni Celzijusovih od 30 do 50 odsto, dok se u spavaćim sobama preporučuje toplota od 18 stepeni i optimalna vlažnost od 40 do 60 procenata:

- Kada su uslovi sloljašnje sredine odgovarjući, sluz disajnih organa se luči normalno i prirodno pomera strane čestice ka izlazu, odakle se izbacuju kijanjem ili kašljem. Ali,kada je vazduh suv, sluz se isušuje i zgušnjava, remeti se zaštitni mehanizam, pa štetne čestice, alergeni ili mikroorganizmi mogu lakše da dođu do nižih delova respiratornog trakta i izazovu alergijske reakcije, iritacije na aerozagađenje ili infekcije. Previše vlažan vazduh može da dovede do bronhospazma i otežanog disanja.

Osim disajnih tegoba previše vlage uzrokuje i pojavu plesni na zidovim, što predstavlja posebnu opasnost.

- Plesan je jak alergen koji pogoršava simptome bronhijalne astme - kaže dr Radosavljević. - U vlažnim stanovima mogu da se razmnožavaju kako bakterije, tako i neki sojevi gljivica koji mogu da dovedu do upala, koje nije lako dijagnostikovati, a samim tim i lečiti.

Da bi se vlažnost vazduha pravilno "naštelovala" važno je redovno provetravanje prostorija.

- I tokom jeseni i zime potrebno je da se provetravaju prostorije, rano ujutru i kasno uveče - kaže naša sagovornica. - Preko dana je veća koncentracija aerozagađenja pa se zato preporučuju jutarnji i večernji termini.