PREMA najnovijim preporukama, pacijenti kojima je tek otkriven dijabetes, a stariji su od 40 godina, pored terapije za kontrolu nivoa šećera u krvi, trebalo bi da uzimaju i lekove za regulisanje masnoća i za zaštitu srca i krvnih sudova. Ove dodatne medikamente trebalo bi da počnu da piju svi novootkriveni dijabetičari u petoj deceniji života, bez obzira da li imaju ili nemaju narušene vrednosti lipida i visok krvni pritisak.

U intervjuu za "Novosti" dr Milosav Tomović, interventni kardiolog Instituta "Dedinje" kaže da su ove nove preporuke uvedene zato što dijabetičari imaju veoma visok rizik od razvoja ateroskleroze, hipertenzije, a samim tim i veći rizik za srčani i moždani udar:

- Svaki poremećaj hormona u organizmu direktno utiče na srce i krvne sudove. To je zato što su oni regulatori celokupnog metabolizma i njihov disbalans uzrokuje brže nakupljanje masnoća na zidovima krvnih sudova, remeti rad srca, uzrokuje srčanu slabost, upalu srca...

* Da li to znači da svako endokrinološko oboljenje utiče na kardiovaskularni sistem?

- Da, baš svako. Primećeno je da pacijenti koji boluju od smanjene produkcije hormona štitaste žlezde, od kojih je najčešća Hašimotova bolest, u većem su riziku da imaju smanjen broj otkucaja srca, povišen donji pritisak, a može da dođe i do poremećaja masnoća u krvi. Osim toga, kod ovih pacijnata neretko dolazi do česte upale srčane maramice i usled toga nakupljanja veće količine tečnosti između nje i samog srca što može da bude ozbiljno zdravstveno stanje.

* Na koji način povećano stvaranje hormona štitaste žlezde može da utiče na srce i krvne sudove?

- Kod ovih pacijenata situacija je obrnuta u odnosu na one koji pate od smanjene produkcije hormona štitaste žlezde. Oni često mogu da imaju ubrzan srčani ritam, koji ukoliko je izražen i dugo traje može da dovede do popuštanja srca. Jer, nijedno srce ne može toliko da se troši tokom mirovanja. To se dešava zato što povećana produkcija hormona ubrzava kompletan metabolizam. Dvadeset odsto obolelih od ubrzanog rada štitaste žlezde razvije i poremećaj srčanog ritma koji nazivamo atrijalna fibrilacija, a koja može da dovede do pojave slabosti srca i do srčanog i moždanog udara. Naročito kod pacijenata starijih od 65 godina.

POLEMIKA OKO ASPIRINA * Kada je reč o vezi između poremećenih hormona i zdravlju srca i krvotoka, najčešće se pominje ateroskleroza. Može li ona da se spreči? - U svetu se trenutno vodi velika polemika o preventivnoj upotrebi aspirina. Američke preporuke savetuju da bi dijabetičarima trebalo uključiti i jedan aspirin dnevno, međutim u Evropi ovaj stav nije prihvaćen. Jer, koliko god aspirin prija zdravlju krvnih sudova on povećava incidencu od razvoja bolesti želuca, tačnije uzrokuje pojavu krvarenja u njemu, što može da bude fatalno. Tako, da zasad po ovom pitanju nema zaključka.

* Ima li onda potrebe da se obolelima od štitaste žlezde takođe preventivno uvede kardiološka terapija?

- Ne takvih preporuka nema, ali je činjenica da bi oni češće trebalo da kontrolišu zdravlje celokupnog organizma. Kada se uoči kardiološki problem njima terapija može da se uvede po potrebi, da se primenjeuje određeno vreme ili da bude hronična. Naravno da pacijenti koji boluju od štitaste žlezde, a doživeli su infarkt moraju do kraja života da piju lekove za srce i krvotok.

* Znači da šećerna bolest, među endokrinološkim oboljenjima, ipak nosi najveći rizik?

- Da, bez sumnje. Dijabetičari imaju četiri puta veći rizik da razviju zapušenje krvnih sudova nego oni koji nemaju ovu bolest. Takođe, dijabetičari češće pate i od neuroloških komplikacija zbog čega im je teško regulisati hipertenziju, preti im infarkt, gangrena usled ishemije krvnih sudova nogu i mnogo drugih ozbiljnih zdravstvenih problema. Lekovi iz grupe statina su se pokazali idealni, jer ne samo da drže pod kontrolom LDL holesterol, nego utiču i na stabilizaciju plaka koji se nalazi na zidovima krvnih sudova.

* Koliko su u riziku od razvoja bolesti srca oni koji se bore sa insulinskom rezistencijom?

- Kod njih je rizik znatno manji nego kod onih koji su razvili šećernu bolest. Naravno, da bi taj rizik ostao smanjen za njih je veoma važno da uklone sve faktore rizika, uvedu pravilnu ishranu, ostave cigarete, počnu redovno da se rekreiraju. Jer, kada se dijabetes razvije nema povratka, bez obzira na zdrave navike.

* Kako na kardiovaskularni sistem utiču bolesti paratiroidnih i nadbubrežnih žlezda?

- U slučaju poremećaja hormona paratiroide dolazi do nagomilavanja kalcijuma u organizmu pa samim tim i na zidovima krvnih sudova. To stanje može da dovede do komplikacija, a teško je za operaciju jer krvni sudovi ovih pacijenata mogu da budu "kao od porcelana". Kada je o poremećaju rada žlezda nadbubrega reč tu je najčešća Kušingova bolest ili Kušingov sidrom, stanje koje izrazito nepovoljno deluje na kardiovaskulani sistem. Ovi pacijenti često pate od povišenog krvnog pritiska i dolazi do zadebljanja srčanog mišića. Proces ateroskleroze im je takođe ubrzan, pa samim tim i rizik od vaskularnih komplikacija je visok.