Svaki odlazak kod lekara, a pogotovo ako se dešava periodično, uglavnom se završava zahtevom da pacijent uradi analizu krvi, a vrlo često i urina. Te osnovne laboratorijske analize daju uvid u zdravstveno stanje pacijenta, a istovremeno pomažu doktoru da lakše uspostavi dijagnozu i pravilno usmeri tok lečenja.

Koliko su ove analize važne, pogotovo ako se rade preventivno, kao i stručnost u radu određene laboratorije, objašnjava specijalista medicinske biohemije mr Drina Topalov iz laboratorije "Konzilijum":

- Analiza krvi i urina daje informacije da li u organizmu postoji neki zapaljenski proces, oboljenje bubrega, jetre ili nekog drugog organa. Za pacijenta je posebno važno da ima u vidu da "normalni" rezultati ne znače odsustvo bolesti. U situaciji kada se ne oseća dobro, bez obzira na "normalne" laboratorijske rezultate, mora da ode kod svog lekara. Takođe, pacijent mora da zna da "normalne", odnosno "referentne vrednosti" zavise od metode koju dotična laboratorija primenjuje, zbog čega rezultati dobijeni u jednoj laboratoriji ne mogu da se porede sa normalnim vrednostima druge laboratorije.

* Šta to konkretno znači?

- Ako se poštuju principi dobre prakse - u laboratorijama postoji dobra interna kontrola, kao i razvijena praksa poređenja sa priznatim evropskim laboratorijskim kućama - rezultat bi morao da bude pouzdan. Da bi se ovo sprovodilo, neophodno je ogromno znanje i dugogodišnje praktično iskustvo, stečeno radom u kliničkim laboratorijama. Jedino tako obučen stručni rukovodilac može da prati proces, kontroliše i autorizuje dobijene rezultate. Ovaj finalni proces neretko zahteva i potvrđivanje rezultata ponovljenim određivanjem iz istog ili novog uzorka.

TUMORSKI MARKERI Tumorski markeri su takođe važni parametri, jer se povezuju sa prisustvom tumora. Međutim, ovi parametri nemaju veliki značaj za samu dijagnozu i prvenstveno se određuju da bi se pratio tok bolesti i efikasnost primenjene terapije. Da bi mogli da se koriste u te svrhe, neophodno ih je odrediti pre bilo kog terapijskog pristupa. Sa tom startnom vrednošću porede se sve ostale vrednosti dobijene tokom terapije, i jedino tako je moguće procenjivati efikasnost terapijskog pristupa - ističe ovaj stručnjak.

* Šta podrazumeva analiza krvi?

- Podrazumeva optimalni minimum, dovoljan da u prvom momentu ukaže na neku patologiju. U optimalni minimum spada pre svega sedimentacija, koja predstavlja brzinu taloženja eritrocita, odnosno crvenih krvnih zrnaca. Ona pokazuje da li u organizmu postoji inflamatorni, odnosno zapaljenski proces. Ako ga ima pokazuje da postoji, ali ne i gde je. Uzrok može biti bilo gde u organizmu i da potiče od mnogih oboljenja, kao što su, primera radi, reumatska, tumori... Ponekad sedimentacija može da bude i mirna, ali to ne znači da zapaljenskog ili nekog drugog procesa nema. U ovakvim situacijama se primenjuje sistem eliminacije ili potvrđivanja. Veoma povećana, recimo trocifrena sedimentacija u odnosu na normalnu vrednost, uvek predstavlja ozbiljan znak, i neophodno je da se traži uzrok.

* A krvna slika?

- Krvna slika podrazumeva broj crvenih i belih krvnih zrnaca, koncentraciju hemoglobina, hematokrit koji predstavlja odnos tečnog dela krvi i krvnih ćelija, trombocite, odnosno krvne pločice važne za proces koagulacije i leukocitnu formulu koja podrazumeva odnos u beloj krvnoj lozi, odnosno leukocitnoj. Krvna slika se, pre svega, određuje kod sumnje na anemiju ili malokrvnost, bakterijsku i virusnu infekciju, kao i kod hematoloških oboljenja, poput leukemije i drugih bolesti krvi. Za ovu analizu mikroskop i dobar stručnjak su od presudne važnosti, naročito kada se radi o bolestima krvi.


* Traže se i vrednosti šećera?

- Glukoza ili šećer skoro uvek se vezuju za dijabetes. Obavezno se određuje osobama koje više piju vodu, više mokre i gube na telesnoj težini. Pojedinačno određivanje glukoze nije najbolji pokazatelj stanja njenog metabolizma. Mnogo pouzdaniji parametar je HBA1c, koji pokazuje prosečnu vrednost glukoze u poslednja dva do tri meseca i ne zavisi od trenutnog unosa hrane. Njegovo povećanje siguran je znak da je proces održavanja nivoa glukoze poremećen i da je velika verovatnoća da je pacijent dijabetičar, naročito ako su ispoljeni i već pomenuti znaci dijabetesa.

* Zašto se određuje lipidni status?

- Lipidni status, odnosno analiza masnoća u krvi, obuhvata određivanje dobrog (HDL) i lošeg (LDL) holesterola, kao i triglicerida. Ovi parametri su jedan od faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova. U zavisnosti od stepena poremećaja, kao i odnosa između navedenih parametara, zavisi i koji će terapijski pristup lekar primeniti. U prvom redu savetuje se promena životnog stila, koja podrazumeva određenu dijetu, fizičku aktivnost, prestanak pušenja... Lekovi se uvode tek na kraju i u slučaju kada prethodne mere ne daju željene rezultate. Važno je napomenuti da se lipidni status mora odrediti pre i posle lečenja. Za ovu analizu pacijent ne treba da uzima hranu najmanje šest, a najbolje je dvanaest sati pre uzimanja uzorka krvi.

* Zbog čega su zanimljivi enzimi jetre?

- Enzimi jetre ili transaminaze, takođe su važni za analizu. Ovi nalazi pokazuju prvenstveno status ćelija jetre i žučnih puteva. Doduše, transaminaze mogu biti povećane i u banalnim situacijama, kao što je uzimanje velikih količina vitamina ili drugih suplemenata, ali i u veoma ozbiljnim oboljenjima kao što su virusni i drugi hepatitisi, autoimuna oboljenja, karcinomi... Ako su povećanja značajna prvo treba isključiti infekciju virusima hepatitisa A, B i C (retko D i E), ali i drugim hepatotropnim virusima koji napadaju ovaj organ, da bi se blagovremeno sprečilo širenje infekcije. Uz transaminaze često se istovremeno određuju i alkalne fosfataze, gama-Gta i bilirubin. Ovi parametri omogućavaju da se sa većom pouzdanošću proceni da li je uzrok poremećaja u samoj jetri ili u pre ili posthepatičnim putevima, slezini, žučnoj kesi, pankreasu... Sve ove analize su bitne, jer ako se u njima detektuju poremećaji neophodno je obratiti se doktoru, koji će, ukoliko postoji potreba za tim, predložiti dodatne dijagnostičke procedure, kao što su ultrazvučni pregled trbuha, magnetna rezonanca, skener, biopsija jetre...

* Šta je još obavezno u okviru rutinskog skrininga?

- Kreatinin i urea su takođe obavezni deo rutinskog skrininga i ne treba ih izostaviti. Neretko se dogodi da "apsolutno zdrava" osoba nakon laboratorijskog ispitivanja završi na hemodijalizi, a da prethodno nijednim znakom ili simptomom nije upozorena na ozbiljan problem sa bubrezima. Vrednosti uree i kreatinina su u ovim situacijama istovremeno i znatno povećane, i znak su ozbiljnog oštećenja. Izolovano povećanje bilo uree ili kreatinina nije povezano sa poremećajem funkcije bubrega. Kreatinin je povećan i kod pojačane fizičke aktivnosti, oboljenja mišićnih ćelija i još nekih bolesti, kao uostalom i urea.


PREGLED URINA

Rutinskom analizom urina često se otkriva poremećaj rada bubrega, oboljenja urinarnog trakta, dijabetes, kao i urinarne infekcije. Citološkim pregledom urina prilično pouzdano se potvrđuje ili odbacuje sumnja na tumor mokraćne bešike. Prisustvo eritrocita u mokraći sreće se i kod tuberkuloze bubrega, a kod muškaraca i u slučaju oboljenja prostate - navodi mr Topalov.