SVE je više naučnih saznanja o pozitivnim i važnim efektima probiotika na zdravlje, ali u opštoj populaciji se o tome još malo zna. Nedavna anketa pokazala je da čak polovina ispitanika za probiotike nije ni čula. I oni koji ih koriste imaju mnogo nedoumica oko toga koja je uloga probiotskih bakterija, kako da izaberu odgovarajući probiotik, kada bi trebalo da ga uzimaju...

Značaj probiotika u prevenciji i terapiji priznaje i Svetska zdravstvena organizacija. Stav SZO je da dobre bakterije, koje sadrže probiotici, u odgovarajućoj količini deluju povoljno na zdravlje pacijenta.

Probiotici se primenjuju u prevenciji antibiotske dijareje, u toku i nakon terapije antibioticima, u slučaju akutne dijareje uzrokovane rotavirusima, u slučaju putničke dijareje, koja je sada zbog sezone godišnjih odmora učestalija nego inače. Probiotici se, međutim, preporučuju i u slučaju ozbiljnih bolesti.

- Na osnovu rezultata kliničkih studija napravljene su kliničke preporuke za upotrebu konkretno definisanih probiotika u slučaju lečenja i prevencije akutnog gastroenteritisa, odnosno akutne upale koja zahvata želudac i tanko crevo, a kao posledica se javlja i akutni proliv - kaže profesor dr Tomica Milosavljević, internista - gastroenterohepatolog i predsednik Naučnog odbora Udruženja gastroenterologa Srbije. - Takođe, i u slučaju nekrotizirajućeg enterokolitisa, teške i po život opasne bolesti kod prevremeno rođenih beba.

Nisu, međutim, svi probiotici istog kvaliteta. Za kvalitet probiotika važno je da proizvođači imaju dokumentovane i registrovane probiotske sojeve. Tako, na primer, probiotski sojevi koji dolaze iz Pasterovog instituta u Parizu imaju i svoju genetsku "ličnu kartu".

- Važno je da postoji kontrola kvaliteta u procesu proizvodnje probiotskih bakterija kako bi se sprečila pojava genskih mutacija - kaže profesor Milosavljević. - One mogu da dovedu do prenošenja genetskih promena između bakterija s obzirom na to da su u pitanju živi mikroorganizmi. Glavni problem svakako predstavlja mogućnost prenosa genetske promene koja dovodi do pojave otpornosti patogenih bakterija na antibiotike. Takav pristup kontrole eventualne genske mutacije prilikom proizvodnje probiotskih bakterija daje veliku sigurnost i lekaru i pacijentu.

Imunitet čoveka najvećim delom stvara se u crevima, i dok u njima postoji balans - 85 odsto dobrih, u odnosu na 15 odsto loših bakterija, govorimo o ravnoteži. Ali balans u našim crevima može lako da se poremeti usled bolesti, stresa, starenja, a posebno upotrebe antibiotika.

- Ako nekritičkim korišćenjem antibiotika uništimo mikroorganizme, kao što kukolj prevlada u žitu, tako Clostridium difficile prevlada u crevima i izazove bolest - objašnjava profesor Milosavljević. - Dokazana je veza između promene crevne mikrobiote sa nastankom gojaznosti, šećerne bolesti, metaboličkog sindroma, a izgleda i sa nastajanjem bolesti organa za varenje hrane, nervoznog debelog creva, zapaljenjskih bolesti creva, ali i raka debelog creva. Sastav crevne mikrobiote ima važnu ulogu i u regulisanju ponašanja. Postoji veoma važna interakcija između mozga i digestivnog sistema u kojoj bakterije i te kako učestvuju.


ZAŠTITA OD ROĐENjA

Deca rođena prirodnim porođajem, od majke nasleđuju oko 40 odsto crevne mikrobiote, odnosno svih mikroorganizama u crevima, a deca rođena carskim rezom, koja ne dožive direktan kontakt sa majčinom mikrobiotom, imaju veći rizik da pate od ekcema ili drugih alergijskih oboljenja - kaže profesor dr Tomica Milosavljević. - Značaj crevne mikrobiote je veliki i za varenje, sintezu nekih vitamina, apsorpciju brojnih korisnih materija i samim tim ishranu celog organizma.