Vrućina posebno opasna po dijabetičare i srčane bolesnike

STARIJE osobe se nikako ne smeju izlagati sunčevom zračenju u najtoplijem delu dana, od 10 do 17 časova, naročito ako boluju od kardiovaskularnih bolesti ili dijabetesa, a morali bi, upozorava dr sc. med. Katarina Boričić iz Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", da preduzmu i druge, posebne mere zaštite od vrućine.

Ukoliko starija osoba, ipak, mora da izađe iz kuće, preporuka je da to uradi u jutarnjim ili večernjim časovima. Prilikom izlaska iz kuće trebalo bi da nosi laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, rastresitog tkanja i svetlih boja (pamuk, lan, svila), kao i odgovarajuću obuću. Obavezno je da zaštitite glavu šeširom, maramom ili kapom sa širokim obodom, posebno osobe sa svetlom kosom i one sa malo kose. Takođe, potrebno je da zaštite oči naočarama za sunce i da se rashlađuju lepezama ili pak malim baterijskim venilatorima. Preporuka je da se koža zaštiti kremama sa faktorom 30+ koje treba namazati pola sata pre izlaganja suncu.

- Ako starije osobe koriste kolica, hodalice ili druga metalna pomagala, potrebno je da ih drže u hladu, jer ako su izložena sunčevoj toploti mogu brzo postati vrući na dodir, pa čak izazvati i opekotine - kaže dr Boričić. - Prelazak iz tople u hladnu sredinu, i obrnuto, ne treba da bude naglo, jer u suprotnom može da dođe do temperaturnog kolapsa. Oprez je neophodan i pri ulasku u vozilo koje je stajalo na suncu, pa je pre ulaska neophodno otvoriti sva vrata, i sačekati da se ohladi vazduh i površine koje se dodiruju.

U kućnim uslovima neophodno je ujutru redovno provetravati prostoriju, zatim navući zavese na prozorima okrenutim sunčanoj strani, a u najtoplijem delu dana uključiti klimu, ali treba voditi računa da temperaturna razlika između spoljne sredine i one u stanu ne bude veća od sedam do 10 stepeni. Preporuka je, takođe, da se izbegava priprema obroka u najtoplijem delu dana, jer to dodatno zagreva temperaturu vazduha.

- Ljudskom telu je potrebna određena količina tečnosti kako bi se nadoknadila ona koja se gubi prilikom znojenja (naročito leti) ili pri mokrenju - kaže dr Boričić. - Dovoljan unos vode u organizam posebno je važan za starije i bolesne osobe. Starije osobe su više podložne dehidraciji nego mlađi ljudi, jer telo kako stari gubi sposobnost da racionalno koristi vodu. Stari, takođe, mogu da budu manje svesni svoje žeđi i da imaju poteškoće sa prilagođavanjem na temperaturne promene.

Mnoge starije osobe koje pate od degenerativnih bolesti zglobova, nemogućnosti zadržavanja mokraće ili se teško kreću,prema rečima dr Boričić, namerno uzimaju manje tečnosti da bi smanjile odlazak u toalet. Često se kod njih javlja strah da bi višak vode opteretio srce, pogoršao pritisak ili pak pojačao oticanje nogu i ruku. Preporuka je, međutim, da bi dnevno trebalo popiti oko osam čaša tečnosti, ali je ne treba uzimati u toku obroka, jer razređuje digestivne sokove, već je najbolje piti u malim gutljajima između obroka u toku celog dana. Alkohol nikako ne bi trebalo uzimati, a treba smanjiti unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića.

- Ukoliko ne unosimo dovoljnu količinu tečnosti u toku dana, to će se odraziti na boju mokraće koja će biti tamnija - objašnjava dr Boričić. - Mokraća, inače, treba da bude svetložuta, skoro bezbojna. Ukoliko ne reagujemo sa nadoknadom tečnosti, neprimetno možemo uvesti telo u stanje dehidratacije koju ćete prepoznati prema sledećim simptomima: malaksalost, pospanost (letargija), suva usta, nelagodnost u želucu, ubrzan puls, smanjeno mokrenje, glavobolja i nemogućnost koncentracije. Često se ovi simptomi mogu pomešati sa simptomima nedostatka sna ili pojavom gladi.

Kada je reč o ishrani, trebalo bi uzimati manje, a češće obroke. Preporučuje se izbegavanje prženih, pohovanih, slatkih i jako zasoljenih i začinjenih jela, uz konzumiranje mnogo sezonskog voća i povrća. U letnjim mesecima, neophodno je da prilikom kupovine namirnica obratimo pažnju na izgled, rok upotrebe i adekvatno čuvanje, jer su česta trovanja hranom.

Starije osobe bi trebalo da imaju minimalne zalihe u kući, kako ne bi za svaku sitnicu morale da izlaze u nabavku.

- Ukoliko je to izvodljivo, starija osoba treba da se kreće što više, a pola sata dnevno u ranim jutarnjim ili večernjim satima je prava mera - kaže dr Boričić.

- Najvažnije je održavati redovnu higijenu tela starijeg čoveka tuširanjem ili kupanjem mlakom vodom više puta u toku dana. Neophodno je posebno obratiti pažnju i na higijenu stopala, jer zbog pojačanog znojenja nogu postoji veći rizik od nastanka gljivičnih infekcija.

Visoka spoljna temperatura može da bude opasna po život, tako da komunikacija ima važnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti starijih osoba. Trebalo bi da članovi porodice, prijatelji i rodbina znaju da će starija osoba biti duže vreme na otvorenom, pa bi trebalo da provere više puta u toku dana da li su stariji članovi porodice dobro. Neophodno je, takođe, imati pripremljenu listu brojeva telefona za hitne slučajeve i staviti je pored telefona.

Ukoliko starija osoba izađe napolje, navodi dr Boričić, mora uvek uz sebe imati osnovne podatke (ime i prezime, godinu rođenja, adresu stanovanja), zatim podatke o svojoj bolesti, podatke o lekovima koje uzima, kao i broj telefona osobe koja se može pozvati ukoliko je to potrebno. Poželjno je da starija osoba nosi sa sobom mobilni telefon i nauči da ga koristi.

- Neophodno je da se starija osoba pridržava uputstva o lečenju, kontrolisanju bolesti i uputstva lekara o uzimanju lekova - kaže dr Boričić. - Osobe koje se inače leče zbog povišenog krvnog pritiska neretko uzimaju veću dozu leka, pa su često u dilemi da li bi i kada imaju nizak pritisak trebalo da uzimaju redovnu terapiju. Češće kontrole krvnog pritiska su idealno rešenje za ovaj problem. Pre nego što posetimo svog izabranog lekara, neophodno je da vodimo "dnevnik pritiska" nekoliko dana pre pregleda, tako što ćemo meriti pritisak u isto vreme barem dva puta dnevno.

Toplo vreme može dovesti do toplotne iscrpljenosti, promene nivoa glukoze i elektrolita u krvi kod osoba koje boluju od šećerne bolesti, pa je preporuka da češće kontrolišu svoje zdravlje i u slučaju potrebe da se obrate svom izabranom lekaru zbog korekcije terapije. Dijabetičari često pate i od oboljenja perifernih nerava na nogama, pa i najmanja povreda koja je ulazno mesto za infekciju može da prođe neopaženo, jer imaju smanjenu toleranciju na bol. Preporuka je da ne hodaju bosi i da povedu računa o higijeni stopala.

U letnjim mesecima mora se voditi računa o pravilnom čuvanju insulina, test- -traka i stanja glukomera, jer toplota može uticati na njihove performanse.