Od hroničnih bolesti najčešće strada sluh

Suvišno je naglašavati koliko je za čoveka važno čulo sluha. I nagluvost, kao i totalna gluvoća, predstavljaju ozbiljan remetilački faktor u verbalnoj komunikaciji ma koje vrste. Nemogućnost da čuje, ili ako uspeva samo delimično da čuje reči iz okruženja, takvu osobu u početku čine nervoznom, a kasnije i depresivnom, jer silom prilika biva isključena iz važnih dešavanja. Ovo stanje je naročito obespokojavajuće za radno aktivne osobe, jer ih remeti u poslovnom ambijentu.

Ukoliko dođe do naglog oštećenja sluha, oboleli se na vreme javljaju lekaru i bivaju adekvatno lečeni. Međutim, postoje hronične bolesti srednjeg i unutrašnjeg uva koje postepeno dovode do oštećenja sluha, pa oboleli duži period nije svestan da ne čuje baš najbolje.

Ističući da je široka lepeza hroničnih bolesti srednjeg uva koje do ovog neprijatnog stanja dovode, otorinolaringolog dr Vesna Kostić iz "VEGA ORL" ordinacije kaže:

- Hronični zapaljenski proces sa razvojem dobroćudne tvorevine holesteatoma, ili kože na pogrešnom mestu, kako ovu pojavu još zovemo, zaslužuje posebnu pažnju. U procesu razvoja holesteatom može da dovede do razaranja okolnog tkiva lanca koščica što dovodi do slabljenja sluha. Iako proces traje, oboleli se uglavnom javljaju kada krenu češća curenja iz uva ili postanu svesni da imaju oslabljen sluh. U kasnijoj fazi bolesti može da se javi i bol u uvu. Kod ove bolesti je dobro što se otoskopijom i drugim procedurama lako dijagnostikuje i hirurški uspešno leči.

Koje još bolesti mogu biti pogubne za sluh?

- Otoskleroza je takođe bitna jer nastaje zbog abnormalnog rasta slušne koščice, odnosno stapesa, koja posledično dovodi do progresivne gluvoće u dužem vremenskom periodu. Bolest je dvostruko češća kod žena između puberteta i 30. godine. Uzrok je, nažalost, nepoznat. Za otosklerozu važi pravilo da "pacijent ne čuje ništa, a lekar ne vidi ništa". Vodeći simptom je postepena, progresivna, obostrana nagluvost, koja je u početku bolesti izraženija u jednom uvu. Upravo zbog toga oboleli prilično kasno reaguje.

Da li postoji neki simptom na koji, ipak, reaguje?

- U početku bolesti pojedini pacijenti bolje čuju u buci, dok je zujanje prisutno kod većine. Zujanje definišu kao veoma neprijatan, konstantan šum, koji se pojačava u tišini. Međutim, i otoskleroza se lako dijagnostikuje pažljivim slušanjem obolelog i primenom drugih za to predviđenih metoda. Leči se operativno, tako što se fiksirana slušna koščica zamenjuje protezom. Oporavak je brz a rezultati su vidljivi već nakon nekoliko dana. U slučajevima kada pacijent ne želi da se operiše ili za to postoji određena kontraindikacija, primenjuju se slušni aparati.

Šta još može da se javi u srednjem uvu?

- Istina retko, ali ništa manje ozbiljno, u srednjem uvu može doći do razvoja timpanoskleroze. Reč je o bolesti koja se javlja zbog čestih akutnih gnojnih i negnojnih infekcija, zbog kojih u srednjem uvu dolazi do pojave ožiljaka i kalcifikacija na bubnoj opni ili u sistemu slušnih koščica. Kod ovog oboljenja je glavna smetnja nagluvost. Ukoliko je proces na bubnoj opni, otoskopskim pregledom se vide kalcifikati. Ispitivanje sluha potvrđuje prisutnost oštećenja, a nakon uspostavljanja dijagnoze pribegava se hirurškom lečenju. Posebna pažnja se usmerava na pacijente koji se žale na jednostrani gubitak sluha, jer, iako retko, može da se radi o tumorima srednjeg ili unutrašnjeg uva.

Kakva je priroda tih tumora?

- Radi se o glomus tumorima koji su dobroćudni, vaskularni tumori smešteni u srednjem uvu. Zanimljivo je da su pet puta češći kod žena između 30. i 50. godine. Pacijenti se uglavnom žale na osećaj punoće u uvu i nagluvost praćenu specifičnim pulsiranjem u uvu koje je sinhrono sa otkucajima srca. Ukoliko se otkriju u ranoj fazi operativno lečenje je uspešno, dok je kod uznapredovalih slučajeva praćeno brojnim teškim komplikacijama. Postoje i vrlo podmukli maligni tumori, kod kojih simptomi u potpunosti odgovaraju takozvanom hroničnom purulentnom otitisu, koji karakteriše dugotrajno curenje iz uva i gubitak sluha. Nažalost, kasno se otkrivaju tako da prognoza uglavnom nije dobra.

A kada je reč o bolestima unutrašnjeg uva?

- I bolesti unutrašnjeg uva su relativno česte. Pacijenti uglavnom dolaze sa uputnim dijagnozama oštećenja sluha ili vrtoglavice. Žale se i na zujanje, kao i na nestabilnost, ali vrlo retko na bol. Međutim, problem uvek treba posmatrati sveobuhvatno što se tiče patologije, počevši od zapaljenja, pa sve do mogućeg postojanja tumora. Kada je reč o oslabljenom sluhu, on je uglavnom prisutan obostrano, naročito kod pacijenata posle 50. godine. Međutim, ovde postoji jedan fenomen na koji takođe treba obratiti pažnju.

Na šta konkretno mislite?

- Kada su manja oštećenja sluha, pacijenti ističu da oni dobro čuju, ali da je porodica insistirala da obave preglede. U takvim okolnostima radno aktivnim osobama čiji posao zahteva dobar sluh, predlažemo nošenje slušnog aparata i u ranijoj fazi oštećenja. Zapravo, kada dođu pacijenti i kažu da "čuju, ali ne razumeju", da su "zbunjeni kada su u okolini gde ima buke i gde je pomešano više glasova", "da ne čuju zvono telefona ili ne razumeju spikera na TV-u", uglavnom se radi o oštećenjima koja zahtevaju korekciju slušnim aparatima. Nakon toga oni ističu da su vrlo zadovoljni.

UPOZORAVAJUĆA JEDNOSTRANA NAGLUVOST

Posebnu pažnju treba obratiti na svaku progresivnu jednostranu nagluvost senzorineuralnog (oštećenja nervnih vlakana) tipa unutrašnjeg uva, jer može da ukazuje na postojanje tumora. Od simptoma ovde je najprisutnije dugotrajno jednostrano zujanje, stalno ili povremeno, kao i postepeno slabljenje sluha. Oboleli navode da se teško kreću po mraku, posebno na neravnom terenu. Progresivnim rastom tumora razvija se neurološka faza bolesti u kojoj dolazi do takozvanih ispada moždanih nerava, a u daljem toku i do nepovoljne prognoze - upozorava dr Kostić.

NEOBIČNE VRTOGLAVICE

Kod pojedinih bolesti unutrašnjeg uva može da se javi i vrtoglavica, koju definišemo kao "subjektivni osećaj okretanja pacijenta", "okretanje predmeta koji ga okružuju", "halucinacija kretanja"... Ove vrtoglavice su benigne, iznenadne, kratkotrajne u vidu okretanja okoline, a retko u vidu propadanja ili tonjenja. Javljaju se zbog prisustva kalcijumskih čestica u polukružnim kanalima unutrašnjeg uva, pri čemu se pogrešno stimulišu receptori kanala što i dovodi do kratkotrajne vrtoglavice. Za pacijenta su dramatične jer se obično javljaju noću u krevetu, pri okretanju sa jedne na drugu stranu, zbog kojih se pacijent budi u strahu. Kod ovakvih vrtoglavica se ne daju lekovi već savetujemo da prilikom ležanja izbegavaju stranu koja im provocira vrtoglavicu, da ne prave pokrete glavom na gore i da spavaju na što višem uzglavlju - objašnjava naša sagovornica.