Svako vreme ima svoje specifičnosti kada govorimo o zdravlju čoveka. U prošlosti je stanovništvo stradalo u razarajućim epidemijama, a tome je doprinosila loša zdravstvena zaštita, higijenski uslovi i životne navike.

Kako je napredovala medicina, ljudi su postali svesniji kako da spreče oboljevanje od nekih bolesti, počeli su da vode računa o prevenciji, ishrani, fizičkoj aktivnosti... Zbog toga se danas neke bolesti čak smatraju iskorenjenima, a popravila se dužina i kvalitet života.

Danas najveću opasnost predstavlja kasno otkrivanje i lečenje hroničnih, sistemskih bolestil. U nastavku pročitajte koje su to neke od najčešćih bolesti današnjice.

Ishemijske bolesti srca

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, U Srbiji svake godine od srčanih bolesti umre više od 50 000 ljudi. Vodeći faktori rizika za nastanak i razvoj ovih bolesti jesu pušenje, nepravilna ishrana, gojaznost, visok krvni pritisak i nedovoljno fizičke aktivnosti.

Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena sve do menopauze, kada se rizik izjednačava.

Ishemijska (koronarna) bolest srca ima najveći udeo u smrtnosti od srčanih bolesti u Srbiji. Nastaje zbog smanjenog dopremanja kiseonika putem srčanih arterija do srca, najčešće zbog ateroskleroze (suženje krvnih sudova).

Najteži oblik ishemijskih bolesti srca je akutni koronarni sindrom u koji spadaju infarkt miokarda, angina pektoris i iznenadna srčana smrt.

Dijabetes

Diabetes melitus (poznata i kao šećerna bolest), nastaje kao metabolički poremećaj kada pankreas ne luči dovoljno insulina, ili postojeći insulin ne može da se iskoristi. Ovo je jedno od najčešćih hroničnih oboljenja u svetu.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Međunarodna federacija za dijabetes (IDF) procenjuju da će se broj obolelih od dijabetesa do 2040. porasti na blizu 650 miliona. Na osnovu dostupnih podataka Batuta, u Srbiji od dijabetesa boluje više od 700 hiljada ljudi, od čega oko 50 odsto dece. Zabrinjavajuće su procene lekara, prema kojima svaki treći oboleli nema dijagnozu ili ne zna od čega boluje.

Štitna žlezda

Do poremećaja funkcije tiroidne žlezde dolazi zbog prekomernog ili nedovoljnog lučenja hormona. Veoma je česta pojava, pre svega kod žena, a beleži se trend rasta broja obolelih u svetu i kod nas.

U Srbiji, poremećaj rada štitne žlezde ima blizu 800 hiljada građana, od čega većina usporen rad (hipotirodizam). Od hipotiroidizma žene oboljevaju četiri do sedam puta češće.

Simptomi oboljenja štitne žlezde se često mešaju sa simptomima menopauze.

Najpoznatiji simptomi su gojenje, kao posledica niskog nivoa hormona (hipotireoidizam), i mršavljenje kada se luči previše hormona (hipertireoza). Pored ovih simptoma, javljaju se i otečen vrat, usporen ili ubrzan rad srca, umor, usporenost, depresija, znojenje, tremor ruku i drugi.

Ciroza jetre i Hepatitis

Ciroza jetre je bolest kod koje patološki procesi pogađaju sve delove jetre. Kada je uzrok prekomerna upotreba alkohola, govorimo o alkoholnoj cirozi. Jedan od uzroka je hronični hepatitis, a mogu je izazvati i primarna bilijarna ciroza, nasledna oboljenja, vaskularna oboljenja, infektivna oboljenja, lekovi.

Hepatitis je zapaljenje jetre uzrokovano različitim faktorima (virusima, alkoholom, toksinima, lekovima, metaboličkim procesima…). Simptomi izostaju ili su blagi, pa je najveći problem to što veliki broj obolelih ne zna da ima infekciju, dok u isto vreme inficirana osoba koja nema simptome može preneti infekciju na drugoga. U svetu je više od 325 miliona ljudi boluje od virusnih hepatitisa, a godišnje umre oko 1,34 miliona ljudi.

Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest je degenereativno oboljenje mozga, pretežno sa poremećajem mišljenja, pamćenja i ponašanja, nepoznatog uzroka. Simptomi se razlikuju od pacijenta do pacijenta, a najčešće su to problemi u izvođenju svakodnevnih radnji, snalaženje u nepoznatom okruženju, promene raspoloženja, gubitak kratkoročne memorije, zaboravnost, dezorijentisanost, depresija i drugo.

Nakon 60. Godine, učestalost od oboljevanja se udvostručava na svakih pet godina života.

Tačan broj ljudi koji boluje od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije u Srbiji još uvek nije poznat. Neke od procena su, da broj obolelih premašuje 160 hiljada, sa verovatnim rastom u budućnosti.

Tuberkuloza

Svetska zdravstvena organizacija poslednjih godina upozorava javnost da antibiotska rezistencija postaje nova pretnja po globalno zdravlje.

Smatra se da je tuberkulozom zaražena četvrtina čitave populacije na svetu. Svake godine ova bolest odnese više od dva miliona života, što je čini jednom od najsmrtonosnijih bolesti današnjice. Prema izjavama zvaničnika, u periodu od 2003. do 2019. u Srbiji se beleži pad oboljevanja i umiranja od tubrkuloze, pa tako Srbija spada u zemlje sa niskim opterečenjem tuberkulozom. Prema podacima Batuta, 2003.godine oboljevalo je 37 osoba na 100 000 stanovnika, a danas njih 11.

Tuberkuloza je zarazna bolest koju najčešće izaziva humani tip bacila tuberkuloze, ali je mogu izazvati i druge bakterije. Bolest napada sistem organa za disanje, pre svega pluća. Lečenje traje dugo, a pored izlečenja obolelog, cilj je i suzbijanje širenja dalje infekcije.

(PR)