BOLOVI u nogama često se pripisuju toplijem vremenu, trenutnom osećaju umora i povećanoj fizičkoj aktivnosti u ovo doba godine. Ne treba ih smatrati beznačajnim, jer uzrok mogu da budu ozbiljniji zdravstveni problemi, poput venske tromboze, proširenih vena i zadržavanje vode u ovom delu tela.

Prvi simtomi koji ukazuju na problem su bol, grčevi i otoci skočnog zgloba i potkolenice. To može da dovede do promena u hodu, bolova u stopalima, promene boje noktiju, zamora i osećaja težine. Ukoliko tegobe ometaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti, potrebno je obaviti pregled i primeniti terapiju, kako bi se izbegle veće komplikacije, kaže prof. dr Slavica Radovanović, internista Kliničko-bolničkog centra "Dragiša Mišović":

- Bolovi tokom hodanja ili vežbanja često ukazuju na bolest perifernih arterija. Kada krv ne teče pravilno prema srcu, dolazi do velikog pritiska u nogama,zadržavanja krvi i širenja vena. Najčešće se pojavljuje kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju, previše sede ili stoje, imaju višak kilograma, šećernu bolest ili srčana oboljenja.

Ukoliko su noge otežale, postale trome i imate osećaj da ih "jedva vučete", najverovatnije se radi o proširenim venama.

- Proširene vene postaju plavkaste, izbijaju na površinu, praćene bolovima i grčevima u nogama. Često se javljaju otok, crvenilo i osećaj peckanja. Kada bolest uznapreduje, zbog zastoja venskog protoka može da se razvije venska tromboza, koja može biti opasna po život. Može da bude površinska, ali i duboka venska tromboza, kada se ugrušak stvori u dubokim venama. U drugom slučaju, može da dođe do lokalnog ili regionalnog prekida protoka krvi - kaže prof. dr Slavica Radovanović.

Kod proširenih vena ili varikozne bolesti za dijagnostiku se koristi ultrazvučni kolor-dopler. To je savremena i moderna ultrazvučna dijagnostička metoda, kojom se precizno otkriva oblik, stanje zidova krvnih sudova i kvalitet cirkulacije, kaže naša sagovornica:

- Ovom neinvazivnom dijagnostičkom metodom mogu da se vide promene na venama. Proširene vene ne mogu da se povuku same od sebe, već samo vremenom da se pogoršavaju, naročito ako je u pitanju nasledna predispozicija. Adekvatnim lečenjem mogu da se suzbiju tegobe i spreče ozbiljnije komplikacije, dok primenom preventivnih mera proces može da se uspori, a tegobe ublaže.

Fizička aktivnost može da bude pogodna za olakšavanje bolova, ali kod osoba koje nikada pre nisu vežbale, preterana aktivnost može da pogorša bolove i dodatno ukoči mišiće.

- Za početnu fizičku aktivnost preporučljivo je hodati, voziti bicikl ili plivati, a zatim, nakon nekog određenog vremena, pojačati intenzitet vežbi. Kod prekomernog sedenja ili stajanja važno je istezanje mišića, na svakih sat vremena. Izbegavajte sedenje prekrštenih nogu, rasteretite noge ravnom i udobnom obućom i više hodajte bosi, bar kod kuće - objašnjava prof. dr Radovanović.

PROMENE NA KOŽI ZBOG ZASTOJA KRVI

IAKO se proširene vene same po sebi ne ubrajaju u ozbiljno oboljenje, mogu da imaju progresivan tok i komplikacije u vidu otoka, zapaljenja vena, ulkusa (defekt kože), dermatitisa i krvarenja.

- Zbog pratećeg zapaljenja, kod dugotrajnijeg zastoja venske krvi, koža se menja. U početku je suva, zatim postaje zadebljana, naborana, prekrivena malim ljuspicama, koje se lako ljušte. Na mestu dermatitisa koža menja boju, postaje svetlocrvena ili mrko pigmentisana, dok vene postaju izdužene, izvijugane i čvornovate - kaže prof. dr Slavica Radovanović.