U MUZEJU anatomije čoveka Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, u "Noći muzeja", večeras će biti predstavljeno - pravo čudo anatomije. To je originalni komplet 1.547 slajdova anatomskih disekcija sa originalnim stereo projektorom - "stereomatik" iz 1962. godine. Sve zajedno je zapravo rana preteča 3D projekcija, i svojevrstan raritet u svetskoj anatomiji, koja je sudeći po ovom svedočanstvu modentu 3D tehnologiju, u eri bez kompjutera, osvojila pre filmske industrije.

Slajdovi će biti prikazivani na originalnom platnu, onom koje je korišćeno na izmaku prve dekade druge polovine prošlog veka, sa projektorom koji ima dva objektiva da bi se se dve slike, gledano kroz specijalne naočare, stopile u jednu. Tad je to bilo ništa manje nego čudo tehnike.

Projektor sa slajdovima, vredan oko 100.000 evra, poklon je profesora dr Branislava Vidića, profesora anatomije Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu, Muzeju anatomije čoveka.

- U starom amfiteatru Instituta za anatomiju biće kontinuirana stereoskopska prezentacija slajdova iz Atlasa disekcovanih humanih preparata dr Davida Baseta (1913-1966), profesora anatomije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u Sijetlu - objašnjava profesor Milan Milisavljević, kustos Muzeja anatomije čoveka. - On je autor stereoskopskog Atlasa anatomije čoveka, koji je predstavljen u saradnji sa Vilijamom Gruberom, pronalazačem Viewmaster sistema stereoskopskog gledanja slajdova. Tako je serija uparenih slajdova projektovanjem na ovaj način dobijala dubinu i bogatstvo detalja, što je u anatomiji veoma značajno.

Ovaj izuzetan rad čini kolekcija od 1.547 uparenih slajdova sopstvenih humanih preparata sa crtanim i obeleženim legendama, u saradnji sa tri umetnice, tokom 17 godina rada, izdatim 1962. godine u 24 knjige Atlasa. Dr Baset je sam disekovao sve preparate, na poslu, a i kod kuće u garaži, izuzetno vešto i brzo. Nažalost, stalna izloženost formalinu dovela je do toksičnog dejstva na pluća, tako da je po objavljivanju Atlasa vrlo brzo mlad preminuo. Za projekciju se koristi originalni stereo-projektor iz 1962. godine, uz korišćenje individualnih stereo-naočara, što je primenjeno za prikazivanje 3D filmova.

Foto: "Noć muzeja"

- To je hit u ovoj eri digitalizacije da se vidi kako je išao razvoj tehnike, tako su nastale 3D projekcije u bioskopima, ali tek posle ovog projekta u anatomiji - kaže profesor Milisavljević. - Osim na velikom, slajdovi će se prkazivati u "Noći muzeja" i na malom platnu u Muzeju anatomije čoveka, koji je u organizaciji ove manifestacije imao veliku podršku profesora Lasla Puškaša, šefa katedre za anatomiju Medicinskog fakulteta, i prof. Branislava Filipovića, direktora Instituta.

Pored ovog "čuda" anatomije, u holu Instituta, ispred amfiteatra, postavljena je stalna izložba originalnih crteža na papiru iz Zbirke anatomskih tabli Miljanić-Franc. Crteže velikog formata izradio je Hippolyte Frantz (1876-1944), najtalentovaniji francuski medicinski ilustrator tog doba. Jedinstvena i vredna kolekcija od 36 medicinskih crteža iz 1920. godine, ukupne je površine od 99,7 metara kvadratnih. Zbirka je uvrštena za kulturno dobro rešenjem Muzeja nauke i tehnike, posle izrade studioznog elaborata ove najstarije nastavne zbirke Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

- Velikim zalaganjem dr Jelene Jovanović Simić, kustosa Muzeja nauke i tehnike i Muzeja SLD, pokrenuli smo i akciju osnivanja Muzeja Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji bi objedinjavao više postojećih muzejskih kolekcija - priča prof. Milisavljević. - Zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture i informisanja do sada je završena konzervacija 14 tabli, i biće još šest, ali zbog nedostatka većih sredstava 16 tabli do daljeg ostaje nezbrinuto, u jako lošem stanju.

Muzej ima puno impozantnih eksponata, ali najveće interesovanje je, ipak, uvek izazivao mulaž ženskog leša korišćenog za disekciju, koji se pripisuje poznatoj igračici i avanturisti Margareti Gertrudi Zele, poznatijoj kao Mata-Hari (1876-1917), čija je glava disekovana i poslužila je za izradu mulaža površinske i duboke disekcije.


BALSAMOVANE GLAVE

DVA plastinirana disekovana humana poprsja iz kolekcije profesora Gintera fon Hagensa, plaćena 40.000 evra, deo su stalne postavke i izložena su na počasnom mestu u Muzeju - kaže profesor Milan Milisavljević. - Koriste se u nastavi. Posle članka u "Večernjim novostima", 17. 6. 2017. stigle su kao donacija našim studentima. Fotografija koju smo poslali autoru i naša zahvalnost, naveli su Fon Hagensa da predloži donaciju Muzeju, zasada ne znamo šta će to biti. Svaki plastinirani preparat se priprema oko godinu dana, najpre fiksira formalinom, disekuje, impregnira silikonom i polimerizuje na kraju. Najidealnija sredstva nastave, jer su humanog porekla, večita su, ne vlaže, ne maste, a mogu da se lako prenose.