Široka je lepeza bolesti koje napadaju naš vitalni organ, srce. Većina o tim bolestima prilično zna, ali malo je onih koji znaju da srce može da oboli i od karcinoma. "Suviše je plemenito da bi ga napao rak", kažu. Ali, ukoliko se nađe na meti određenih uzročnika, ne uspeva da se odbrani i podleže bolesti. To lekari znaju već nekoliko vekova, još dok je ova oblast medicine bila u povoju.

A kako stanje izgleda danas, objašnjava kardiolog profesor dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije:

- Kao i kod svih drugih organa i ovde imamo dobroćudne i zloćudne tumore. Međutim, zbog vitalne važnosti pojedinih struktura srca, neki dobroćudni tumori mogu da imaju takozvanu "malignu" lokalizaciju, jer svojim prisustvom ugrožavaju srčani rad. Primera radi, najčešći primarni dobroćudni tumor miksom može da vrši opstrukciju u radu zaliska koji odvaja levu pretkomoru i levu komoru izazivajući veliko gušenje, gubitak svesti, pa čak i smrt. Osim toga, na površini dobroćudnih tumora mogu da se formiraju i krvni ugrušci, koagulumi. Kada se njihovi delovi krvotokom raseju u druge organe mogu da dovedu do teških problema, pa i smrti zbog moždanog udara, infarkta srca ili creva.

Koji su još dobroćudni tumori opasni?

- Primer hemangioma koji se najčešće javlja na koži ili u jetri, privlači posebnu pažnju. Ukoliko se lokalizuje na srcu, svojim rastom može da ometa njegovu funkciju i izazove paniku, sve dok se ne ustanovi da je reč o dobroćudnoj masi koju čine prošireni krvni sudovi. Nedovoljno se zna da ovi tumori na srcu mogu vremenom da se smanje pod uticajem beta-blokatora, lekova koji su uspešni u lečenju srčane slabosti i aritmija. Slično se dešava i sa lipomima, tumorima čije je poreklo iz masnog tkiva, koji, istina, dugo i sporo rastu. Međutim, ukoliko svojom veličinom ometaju srčanu funkciju uspešno se uklanjaju operativno, nakon čega ne recidiviraju, odnosno ne vraćaju se.

A kada je reč o karcinomima ili zloćudnim tumorima?

- Najčešći primarni maligni tumori srca su sarkomi, mezoteliom i limfomi. Infiltracijom u srčani mišić mogu da ometaju protok krvi u srcu, izazovu pojavu tečnosti u srčanoj maramici (perikardni izliv) i plućne metastaze. Posebnu pažnju treba obratiti na mezoteliom, redak i agresivan karcinom povezan sa izlaganjem azbestu, inhalacijom ili oralnim unosom. Nastaje od ćelija koje oblažu opne oko pojedinih telesnih šupljina, pa tako i na srčanoj maramici, odnosno perikardu. Osim ovog oblika mezotelioma postoji i pleuralni na plućnoj maramici, peritonealni na trbušnoj maramici i testikularni na testisima.

Ko je posebno podložan mezoteliomu?

- Bolest najčešće pogađa starije od 45 godina, posle latentnog (skrivenog) perioda u trajanju od 20 do 50 godina od ekspozicije, odnosno momenta izloženosti azbestu. Češće zahvata mušku populaciju, a među njima građevinske i industrijske radnike, rudare, zanatlije, vatrogasce. Može da se pojavi i u porodicama radnika izloženih azbestu, jer se azbestna prašina nakuplja na koži, kosi i odeći. Na taj način posredno ugrožava i osobe koje nisu direktno radile sa azbestom. Mezoteliom se intenzivnije javlja i u mestima gde se nalaze rudnici ove materije, jer tokom eksploatacije dolazi do kontaminacije vazduha.

Da li je azbest uvek opasan po zdravlje?

- Intaktan materijal koji sadrži azbest nije opasan. Međutim, njegovom obradom i oštećenjem stvara se azbestna prašina od oslobođenih vlakana koja se udisanjem nakuplja u plućima. Limfnim putem azbest dospeva u perikard (srčanu kesu) i mezotelne ćelije koje čine ovaj omotač. Ta vlakna izazivaju zapaljenje i iritaciju mezotela, a posledično oštećenje i mutaciju DNK mezotelnog epitela. U takvim okolnostima dolazi do nekontrolisane deobe ćelija i malignih promena što i dovodi do pojave malignog mezotelioma. Pušenje i izlaganje radioaktivnom zračenju kod osoba izloženih azbestu dodatno povećava rizik za nastanak ovog oblika karcinoma.

Postoje li subjektivne tegobe koje obolelog mogu da upozore?

- U ranoj fazi tegobe su vrlo nespecifične, zbog čega se bolest često kasno otkriva. Može da se javi zamaranje, nedostatak vazduha prilikom napora, lako povišena telesna temperatura uz visoke markere upale u analizama krvi, kao i mali perikardni izliv. Međutim, postoji laboratorijski biomarker koji može da pokaže prisustvo mezotelioma, ukoliko postoji sumnja na njegovo prisustvo. Ponekad vrednosti mogu biti povišene i kod osoba koje nemaju ovaj malignitet, ali su bile izložene azbestu.

Šta se dešava u daljem toku bolesti?

- U odmakloj fazi bolesti zadebljanje perikarda pravi oklop oko srca, koji ometa srčanu funkciju i pravi zastoj krvi u venama na periferiji, otok stomaka i potkolenica, kao i pojavu nabreklih vena na vratu. Nakon toga dolazi do progresivnog gubitka težine i otežanog disanja, malaksalosti, noćnog znojenja, sve lošijeg podnošenja napora. Napredovanjem bolesti, mezoteliom se širi prvo u obližnje, a potom u udaljene limfne čvorove, kao i u udaljene organe.

Kako se dijagnostikuje i leči?

- Ultrazvučni pregled srca, skener i magnetna rezonanca mogu da ukažu na mezoteliom kao razlog zadebljanja listova perikarda, dok pozitronska emisiona tomografija (PET dijagnostika) može da potvrdi da se radi o malignoj leziji. Za konačnu dijagnozu neophodan je patohistološki i imunohistohemijski pregled uzoraka tkiva dobijenih biopsijom perikarda. Tek posle toga donosi se odluka o daljem toku lečenja, koje zavisi od stadijuma, veličine i ćelijskog tipa tumora. U svakom slučaju, kombinuju se hirurgija, hemioterapija i radioterapija, ali i drugi savremeni pristupi. Na žalost, prognoza ove bolesti je još uvek loša. Oboleli žive prosečno oko godinu dana.


METASTAZE TUMORA OKOLNIH ORGANA


Primarni tumori srca su veoma retki, ali se u njega često infiltriraju metastaze tumora okolnih organa. Pre svega, od karcinoma pluća i dojke, ali i tumora limfnih žlezda, limfoma. U prilog njihovoj učestalosti govori podatak da se kod čak 25 odsto obdukcija preminulih zbog malignih bolesti ustanove metastaze na srcu i perikardu, odnosno srčanoj kesi.