Prva esteska operacija mora da bude -savršena!

ESTETSKA hirurgija u velikom broju slučajeva pretvara se u svoju suprotnost, i ako se o lepoti ne raspravlja, onda bar prevazilazi meru dobrog ukusa:silikoni kao baloni na ženama figure "džepne Venere", previše podignute jagodice, prenaglašene usne, prezategnuta lica bez mimike...I, svi - kao ispod kalupa.To je rezultat koliko nerealnih zahteva onih koji idu pod skalpel, toliko i podilaženja hirurga željama pacijenata.Jer, najveći broj ustanova za estetsku i plastičnu hirurgiju je u privatnom vlasništvu, a izgubljen pacijent je, izgubljen profit.

Doktorka Violeta Skorobać Ašanin, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije,predsednik Srpskog društva estetskih plastičnih hirurga (SRBSAPS) i predsednik Odbora za bezbednost pacijenata u Evropskom udruženju (EASAPS) u intervjuu za "Novosti" kaže da je rezultat estetskih zahvata u jednom broju slučajeva onakav kakav ne bi smeo da bude -prenaglašen i vidiljiv na kilometar.

- To mi jako smeta jer svrha estetske hirurgije svakako nije to. Do pre nekoliko godina estetskom hirurgijom i estetskim procedurama su se bavili isključivo i samo plastični, rekonstruktivni i estetski hirurzi. Sa masovnom proizvodnjom filera došlo je do toga da i doktori opšte prakse ili druge specijalnosti dođu do brze zarade i počnu da rade estetske procedure podmlađivanja filerima.

* Takvi zahvati masovno se rade čak u u kozmetičkim i frizerskim salonima.

- Da, dolazi do zloupotreba pa se u koštac sa medicinskim procedurama hvataju i kozmetičari, što dobija tako zastrašujući epilog. Nažalost, kada javnost kometariše takve slučajeve neće se na stubu srama naći oni, već će se sve pripisati plastičnim hirurzima. Suprotno tome plastični hirurzi se drže medicinske, estetske doktrine, antropoloških mera tako da se naši rezultati jednostavno kometarišu -"da neko izgleda dobro za svoje godine".

* Do koje granice estetski hirurg može da podilazi željama pacijenta?

- To moralno, odnosno etičko pitanje za pojedinca. Plastični hirurzi većinom se drže anatomskih kapaciteta tkiva i nađu načina da pacijentkinji prikažu lepotu njene figure sa implantatima koje baš njoj odgovaraju. Naravno u svakom "žitu ima kukolja", pa i u našoj profesiji se te granice kod pojedinaca pomeraju, sa jedne strane, a sa druge pojam veličine u očima raznih posmatrača može sigurno biti i subjektivnog karaktera.

* Da li je to bolje regulisano u svetu nego u Srbiji, postoje li standardi u estetici i koliko se poštuju?

- Nema nigde regulative oko standard u lepoti. Svaka rasa ili zemlja ima svoje karakteristike populacije koje sama, u skladu sa životnim standardom i ličnom profesijom određuje. Kao presedavajuća Evropskim komitetom za bezbednost pacijenta i član borda direktora Svetskog uruženja za estetsku plastičnu hirurgiju, sigurno znam da su standardi postavljeni u domenu obezbeđivanja bezbednosnih procedura: hirurških i nehiruških, da bi se smanjile komplikacije, izbegli potencijalni rizici u ovoj profesiji. Od toga da bi to trebale da budu savremene, dobro operemljene bolnice sa maksimalnim stepenom bezbednosti, do hirurških sala samo za estetske procedure, dobro edeukovanih hirurga, uspostaljanje vodiča dobre prakse za sve procedure, detaljne informisanosti pacijenata... U svakom slučaju kreće se u pravcu razvijanja regulative i uspostavljanja reda u ovoj profesiji.

* Čini li vam se da se estetski zahvati ponekad ne shvataju ozbiljno, bar ne koliko i druge vrste hirurgije?

- Pacijenti imaju pravo da žele nemoguće, ali mi smo u obavezi da ih ograničimo, i upozorimo da se, recimo, silikonski implanti ne mogu ugrađivati dve nedelje pred odlazak na more. Ima slučajeva da se odluke donose brzo i nepromišljeno, ali zato smo i uveli obavezu da nakon dobijanja informacija pacijent mora da ima vreme za razmišljanje, takođe je i hirurg u obavezi da da napismeno postoperativna ograničenja.

* Kako neko ko se odluči za estetsku intervenciju može da zna da je u "pravim rukama":čime da se rukovodi u izboru hirurga?

- U današnje vreme je sve jako lako proverljivo, dostupnost informacija koje se šire putem intreneta teško da može da dovede do zablude. Preporuka je oduvek bila najbolja, ali mora da dođe od pacijenta koji je već uradio tu intervenciju,pa je rezultat nečijeg rada lako vidljiv. To je definitivno hirurgija koja je jako eksponirana javnoj kritici.

* Ipak, pacijenti često dolaze sa zahtevom da se popravi nešto što je drugi hirurg radio?

- Ja pacijentima kažem da imaju pravo na jednu savršenu operaciju, a to je prva, sve druge su druge. Naravno niko ne želi da bude drugi. Retko imamo saznanja šta je prvi hirurg zaista uradio. To je još jedna regulativa koja bi trebalo da se uspostavi- detaljne otpusne liste gde bi zaista pisalo šta je urađeno.U suprotnom nasumično ulazimo u problem sa velikim trudom da izgleda za pacijenta dovoljno dobro i ispunimo njegova očekivanja. Kad imamo realnog pacijenta, rezultat je uvek jako dobar. Međutim u nekim slučajevima bez obzira na realnost, mogućnosti su zaista liminitrane, a dobar rezultat čak nemoguće.

* Šta udruženje radi da se uvede red u estetsku hirurgiju?

- SRBSAPS je mnogo toga uradilo u kratkom vremenu, uradili smo zajedničke informacione pristanke, bavimo se edukacijama, podigli smo svest o važnosti bazbednosti pacijenta u ovoj grani medicine. To je uslov i za medicinski turizam koji je izuzetno razvijen u zemljama kao što je Turska, Mađarska, Češka, od njih treba svakako učiti. Strani pacijent želi komfor, dobru uslugu i za manje novca nego u njegovoj domovini. Zadovoljstvo ovih pacijenta ne sme da bude drugačije nego izuzetno.

* Kakve mehanizme ima pacijent da se zaštiti od neželjenih komplikacija ili loše intervencije u estetskoj hirurgiji?

- Nikakve sem da izabere dobrog hirurga i dobru zdrastvenu ustanovu. Na taj način izbegava lošu operaciju i smanjuje rizik. Komplikacije su svakako moguće u svim granama hirurgije pa i ovoj, a suština je da se izabere hirurg koji ume i da reši komplikaciju kada do nje dođe. Komplikacije mogu da nastanu i ukoliko se pacijent ne pridržava upustava lekara nakon operacije, ili su predviđene kao procenat odbacivanja implantanta kod uvećanja grudi, ili su pak nastale usled dovoljne nestručnosti hirurga. Svakako, stručnost je danas lako proverljiva kategorija.

* U razmeni iskustava na svetskim stručnim skupovima šta se sada ističe kao trend u estetskoj hirurgiji-koji zahvati i tehnike?

- Pre 15 godina sam počela da radim transfere masti, prebacivanje masnog tkiva sa jednog na drugi deo tela. Često sam govorila da će to biti budućnost pa sam u skladu sa tim i uradila doktorat o analizi preživljavanja masnih ćelija za rekonstrukciju potkolenica, po čemu sam jedinstvena, poznata u svetu. Tako da je to svakao postalo trend da se estetske hirurgija kreće u pravcu regenerativne hirurgije, transfera masti koji učestvuju u preoblikovanju i podmlađivanju tela i lica.

LEPOTU 20-IH SKALPEL NE MOŽE DA VRATI

* Da li je greška počinjati sa estetskim zahvatim u ranim 20-im godinama, kao što mnoge devojke rade?

- Mislim da estetska hirurgija treba da bude svrsishodna. Lepota 20-tih je neponovljiva, nijedna procedura ne može da je povrati u 40-tim ili 50- tim. Ne kažem da nema indikacija, kada postoje deformiteti ili realni nedostaci, koje treba korigovari zarad lepšeg izgleda i sigurnosti.

PRIRODNOST JE BEZVREMENA

* Šta je dobar rad u estetskoj hirurgiji:ono što podmlađuje 20 godina iako je očigledno da je rezultat skalpela, ili nešto diskretnije intervencije?

- Svakako dobar rezultat je kada izgledate znatno bolje, a da se ne prepoznaje se šta je konkretno urađeno. Bez obzira na opsežnost operacije razultat bi trebao da bude prirodnost. Ali, sa druge strane postoje pacijenti koje zahtevaju da rezultat bude vidljiv, jer u suprotnom kao da nisu ni uradili operaciju.