Alergijske reakcije su sve češće u celoj populaciji, a kako ih karakteriše i činjenica da se javljaju kod osoba s prirodno oslabljenim imunitetom, odnosno posle stanja i bolesti kojima je prirodni obrambeni sistem iscrpljen, "na udaru" su posebno stariji.

Koncentracije polena su već dostigle maksimum, i mada je kiša prethodnih dana malo umanjila koncentraciju alergena u vazduhu, taj povoljni trend će prestati sa otopljenjem. A, alergijske reakcije organa za disanje uzrokovane su prvenstveno alergenima koje se udišu i dovoljno su sitni da prodru do svake bronhije. Ti alergeni su prvenstveno poleni trava i drveća, mada je se više alergičnih i na prašinu, buđ, životinjske dlake...

Istraživanja pokazuju da češće oboleva gradsko nego seosko stanovništvo, iako prirodno u ruralnim sredinama ima više trava i drveća, pa samim tim i alergena u vazduhu. Ali istraživači to objašnjavaju činjenicom da život u prirodi jača imunitet, pa i da su oni koji su stalno na svežem vazduhu, za razliku od stanovnika uglavnom zagađenih metropola, otporniji na alergene.

Oni koji pate od alergija, ako se pridržavaju preporuka lekara, već odavno su na terapiji, a pored lekova borba sa alergenima, kojih je najviše u vazduhu tokom toplih dana bez kiše, i naročito ujutru, podrazumeva i poseban režim života: izbegavanje izlazaka u vreme najveće koncentracije polenskih zrna u vazduhu, naročito pre pljuskova, kad viši slojevi vazduha "padaju" ka zemlji, presvlačenje posle svakog izlaska u prirodu, pranje kose... Taj ritam je uz svakodnevne obaveze teško postići, ali ako se ne preduzimju mera prevencije, simptomi alergije se pogoršavaju.

Alergije na polene obično su praćene i alergijama na neke namirnice, pa u sezoni alergija, od najranijeg proleća do kasne jeseni, alergični moraju da paze i na jelovnik. Alergije na pojedine lekove i namirnice razlikuju se po simptomima od tzv. inhalatornih alergija. Reakcije na pojedine vrste hrane su višestruke, a pojavljuju se nekoliko sati posle jela. Pored želudačnih i crevnih tegoba, moguće su reakcije na koži, kao što su koprivnjača, ili na disajnim organima, kao kijavica ili otežano disanje. Stručnjaci, recimo, preporučuju da neku namirnicu koju prvi put jedete, jedete samu da biste u slučaju alergijske reakcije znali čime je izazvana.

Kod odraslih glavni uzrok alergijskih reakcija su mleko, proizvodi sa puno belančevina, riba, pojedino voće - jagode, banane... Ako se pojavi sumnja na alergiju, dijagnoza se postavlja izostavljanjem sumnjivih namirnica iz ishrane. Mora da se sprovede dijatalni režim, kojeg bi bolesnih trebalo strogo da se pridržava. Posle dijete u kojoj su izostavljene namirnice koje mogu da izazovu alergiju, pacijent bi ponovo trebalo da počne da ih uzima u malim količinama da bi se potvrdilo ili isključilo njihovo alergijsko delovanje. Ako se dokaže alergija, pomaže samo odricanje od te namirnice, i mora da se vodi računa da se ona ne uzme ni u najmanjim količinama.


VIŠE ZELENOG POVRĆA I ŽUTOG VOĆA

Za osobe sklone alergijama i urtikarijama savet je da u ishrani koriste puno lisnatog povrća tamnozelene boje i voća žute i narandžaste boje. Ove namirnice sadrže beta-karoten. S druge strane, trebalo bi izbegavati namirnice koje sadrže konzervanse poput tartrazina (E102) i benzoata, kao i namirnice s visokim sadržajem aminokiseline histidina, supstance iz koje se stvara histamin.