Druge živote spasava, svoje zdravlje čuva

Svaka zdrava osoba, makar povremeno, trebalo bi dobrovoljno da da krv. Ovaj vid davalaštva je višestruko koristan. Human je jer bolesnima omogućava lečenje, a neretko i spas od sigurne smrti. Davaocima pruža priliku da detaljno urade brojne analize, važne za njihovo sveukupno zdravlje. Dobrovoljno davalaštvo krvi čini i da se takva osoba oseća poletnom, svežom, i nadasve korisnom zbog učinjenog dela.

Ističući da je davanje krvi, pre svega, čin dobre volje svake zdrave punoletne osobe, transfuziolog dr sci med Olivera Savić, pomoćnik direktora za medicinsku delatnost Instituta za transfuziologiju krvi Srbije kaže:

- Dobrovoljno davanje krvi je ujedno oblik solidarnosti i društvene odgovornosti prema najugroženijim sugrađanima. Istovremeno, predstavlja dobar način za kontrolu zdravlja i podstiče negovanje zdravih stilova života i navika. Važno je i zadovoljstvo zbog osećaja da se nekom pomaže da ozdravi, da se brže oporavi, a posebno ako se spase nečiji život.

* Kakvoj se medicinskoj proveri potencijalni davalac podvrgava?

- Potencijalni davaoci prvo popunjavaju upitnik da bi se utvrdile pogodnosti za davanje krvi. Upitnik je detaljan i obuhvata više od 25 pitanja. Da li uzimate lekove i koje, da li ste se operisali, tetovirali i kada, da li ste stavljali pirsing, kakve su vam seksualne navike, samo su neka od pitanja. Ukoliko tokom popunjavanja sami procene da u tom momentu ili trajno nisu u mogućnosti da daju krv, mogu da odustanu. Ako se upitnik uspešno popuni sledi analiza uzorka krvi i određivanje nivoa hemoglobina. Opšti fizikalni pregled takođe se podrazumeva, a obuhvata proveru krvnog pritiska, kao i rad vitalnih organa, srca i pluća. Tokom pregleda lekar razgovora sa davaocem da bi sagledao njegovo opšte zdravstveno stanje i utvrdio da li eventualno postoji neki razlog za privremeno ili trajno odbijanje davanja krvi.

* Na koje bolesti se posebno obraća pažnja?

- Davaoci se testiraju na sve bolesti koje se mogu preneti transfuzijom krvi. Primenjuje se standardna paleta testova, kao i u svim razvijenim zemljama. Njome su obuhvaćeni i testovi za utvrđivanje prisustva markera krvlju prenosivih bolesti. Tu spadaju hepatitis B i C, HIV 1 i 2, kao i sifilis.

Depositphotos

* Kako davanje krvi deluje na organizam davaoca?

- Davanje krvi na organizam deluje stimulativno jer utiče na obnavljanje krvnih elemenata, crvenih (eritrociti) i belih (leukociti) krvnih zrnaca i krvnih pločica (trombociti). Za 48 sati se obnavlja krvna plazma, leukociti za nekoliko sati, eritrociti za četiri nedelje, a za oko osam nedelja sadržaj gvožđa u eritrocitima. Trombocitima je potrebno tri do pet dana da se obnove. Vrednost hemoglobina se, takođe, uz adekvatnu ishranu, vraća na pređašnji nivo relativno brzo.

* Smanjuju li se rizici za nastanak nekih bolesti davanjem krvi?

- Isticanje da se davanjem krvi smanjuje učestalost oboljevanja od određenih bolesti kod davalaca krvi u odnosu na opštu populaciju, naučno utemeljenih dokaza nema. Međutim, vrlo je važno što se davaoci pre svakog davanja krvi podvrgavaju, uslovno rečeno, malom sistematskom pregledu. Na taj način oni se redovno medicinski kontrolišu, imaju visok nivo svesti o potrebi za brigom o sopstvenom zdravlju i, naravno, negovanju zdravih navika i stilova života.

* A kada je reč o starijoj populaciji davalaca?

- U zdravstvenom smislu ne postoje nikakve razlike. Kod starijih je jedino izražen osećaj ličnog zadovoljstva zbog toga što su zdravi i sposobni da daju krv, baš kao i mlađe generacije. To smatraju privilegijom zdravih, što zapravo i jesu. Zato se u propisima i naglašava, da davaoci krvi mogu da budu sve zdrave, punoletne osobe do 65 godina. U tom smislu, muškarci mogu da daju krv u intervalima svaka tri meseca, a žene zbog fizioloških razloga svaka četiri meseca.

Depositphotos

JEDNA DOZA ZA TROJE

U svetu se godišnje sakupi 92 miliona doza krvi, pri čemu se jednom dozom mogu spasiti tri života. Približno polovina ove količine sakupi se u zemljama sa visokim ekonomskim prihodima i standardom, u kojima živi samo 15 odsto svetske populacije! Ovo posebno treba imati na umu jer krv nije moguće proizvesti u laboratorijskim uslovima. Njen isključivi izvor je čovek, a za brzo, kvalitetno i sigurno lečenje treba uvek imati dovoljan broj davalaca i dovoljne količine u rezervi - naglašavaju transfuziolozi.