Simptomi upozoravaju, a dijagnoze nema

Kada se povede priča o psihosomatskim bolestima mnogima nije jasno šta bi to tačno moglo da znači i kako nastaju. Ranije se smatralo da su astma, hipertenzija, hipertireoza, čir, ulcerozni kolitis, reumatoidni artritis i neurodermatitis ključne psihosomatske bolesti. Danas, pak, skoro sve bolesti mogu biti psihosomatske, jer je psihološki faktor uvek uključen, bilo u njihov nastanak (u slučaju visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti, infarkta, oboljenja štitne žlezde) ili kao posledica telesnog oboljenja (do izražaja dolaze pojave različitih stanja straha, anksioznosti, depresije...).

Na ovo skreće pažnju psihijatar dr Nataša Šikanić, nekadašnji šef Odseka za psihosomatiku Klinike za psihijatriju "Dr Dragiša Mišović", a sada deo rukovodećeg tima "Pro anima centra", koji se bavi psihosomatikom. Objašnjavajući da potiskivanje emocija sa psihološkim pritiscima u kontinuitetu može pogubno da deluje i na najzdravije, kaže:

- U kritičnim momentima takve osobe počinju da se žale na različite zdravstvene tegobe, ali kliničkim pregledom dijagnoza obično izostaje. Razočarani bolesnici menjaju lekara, pokušavajući da pronađe odgovor za svoje stanje, što može da traje unedogled. Na kraju se uglavnom ispostavi da "organskih promena nema", ali zato dobiju epitet da su hipohonderi, što naravno, ne odgovara istini.

* Gde se krije istina?

- Ovakve osobe nisu umišljene već su stvarno bolesne, mada to klasičnim pregledom ne može uvek da se ustanovi. Organske poremećaje izazivaju psihosomatski gde ključnu ulogu ima emocionalni faktor. Organske promene nisu vidljive odmah, već se ispoljavaju tokom vremena. Ali, da bi se bolest manifestovala u organskom smislu, neophodno je da postoji genetska predisponiranost i faktor sredine u kojoj osoba živi.

* Koji simptomi karakterišu psihosomatske poremećaje?

- Do određenih simptoma može da dovede bilo koja vrsta emocionalnog ispoljavanja, a da bolest ne postoji. Primera radi, stres pokreće niz istovremenih reakcija u telu. Dovodi do promene u radu srca i njegovog lupanja, gušenja u grudima, izaziva bol u stomaku, poremećaj krvnog pritiska i metabolizma. Može da dovede i do pojave straha, povećane budnosti, poremećaja u misaonom toku... Koliko će ovakvo stanje da traje zavisi od vrste traume, ali i od opšteg stanja osobe u trenutku stresnog događaja. Na ove nepoznanice odgovor može da da psihosomatska medicina koja čoveka posmatra u celosti, sa posebnim osvrtom na autonomni nervni sistem i endokrini. Autonomni nervni sistem funkcioniše bez uticaja naše volje, a važan je jer kontroliše rad svih unutrašnjih vitalnih organa, srce, pluća, želudac, crevni trakt i sve endokrine žlezde. Kontroliše i san kao i faze spavanja.

* Kada se i zašto određene psihosomatske bolesti javljaju?

- Rodonačelnik psihosomatske medicine dr Franc Aleksander svojevremeno je dao definiciju da hipertireoza, hipertenzija, reumatoidni artritis i neurodermatitis nastaju kod osoba koje se suočavaju sa životnim problemima. S druge strane, astma, ulecerozni kolitis i čir na želucu javljaju se kod osoba koje se pred izazovima života povlače. Lista bolesti je danas mnogo šira, jer se emocionalni faktor sagledava kroz sadejstvo sa nizom drugih uzročnika. Njihov nastanak je istovremeno uslovljen i sa nasleđem, ishranom, lošom zdravstvenom kulturom, kao i sa konstantnim stresom. Čovek se odupire onoliko koliko su mu jaki odbrambeni mehanizmi. Stres ne može da se izbegne, već mora da se nauči kako da se savlada. Ipak, u određenom trenutku dolazi do "pucanja" najslabije karike.

* Na koji način se ove bolesti leče?

- Posle velikih stresova i pojave hipertenzije, dijabetesa ili bolesi štitne žlezde, do ozdravljenja se ne dolazi samo uzimanjem lekova. Neophodna je i poseta psihijatru, koji jedini može da odgonetne šta se tačno dešava u organizmu obolelog. Na nekim klinikama takvu praksu i primenjuju. Kada pacijent dođe, a dijagnoza pokazuje da organskih poremećaja nema, ili postoji bolest ali ne može da se kontroliše i leči samo uzimanjem prepisanih lekova, šalju ga psihijatru. Kao primer navešću hipertenziju, gde pacijent redovno uzima prepisane lekove, ali se pritisak ne dovodi na nivo normalnih vrednosti. Tek kada psihijatar otkrije ključni okidač bolesti, može da se priča o izlečenju. Međutim, problem je što mnogi pacijenti izbegavaju odlazak psihijatru pod obrazloženjem da nemaju psihičke već telesne probleme. Istina je da oni imaju psihološke probleme koji se ispoljavaju kroz telesne simptome, a psihijatar je jedina osoba koja može da razreši nastali problem koji dovodi i do zaista ozbiljnih bolesti.

* Kako?

- U skladu sa najnovijim dostignućima koja se primenjuju u najpoznatijim svetskim centrima, i mi primenjujemo metode merenja telesnih reakcija i anksioznosti na osnovu kojih se pravi personalizovani plan lečenja za svakog pacijenta ponaosob. Taj plan obuhvata kombinovanu primenu lekova, psihoterapije, metode relaksacije, psihoedukacije, ishrane za svakog pacijenta u skladu sa njegovim potrebama. Potvrđeno je i da joga u ovakvim slučajevima dosta pomaže. Suština je da primenjujemo holistički princip, odnosno pristup celom telu, a ne obolelom organu. Ujedinjeno se posmatraju telo i duša. Jer, šta je somatizacija? To je ispoljavanje emocija kroz govor organa, gde se šalje signal da nešto nije u redu. Kroz određeni organ mozak negativnu emociju prevodi u telesni simptom. Ovaj proces se ne dešava u trenutku, već kroz duži period. Do tog kritičnog momenta ispoljavanja simptoma stvari se potiskuju i "zaboravljaju", a aktiviraju se onda kada je osoba najranjivija.

* Možete li to da objasnite praktično?

- Primera radi, pacijenti sa jednim infarktom su u četiri puta većem riziku da dožive ponovni srčani udar, ukoliko posle infarkta razviju i psihološki poremećaj, praćen strahom, anksioznošću, depresijom. Ili, ako pacijenti imaju psihički problem a nisu ga prepoznali, posle operacije imaju 30 odsto veću mogućnost za nastanak komplikacija. Ovakvi primeri mogu da se navode unedogled, a suština je da se takvim osobama pomogne da izgrade adaptacione mehanizme za odbranu. Zato je vrlo važno da lekari ovakvu osobu blagovremeno pošalju psihijatru.

ENERGETSKI SISTEM

Čak 95 odsto stečenih bolesti tokom života u osnovi su psihosomatskog porekla, potvrdila su brojna istraživanja. Ljudski organizam je energetski sistem koji predstavlja jedinstvo psihe i tela, što zahteva konstantno održavanje pravilnog sklada i ravnoteže. Ukoliko dođe do njihovog dizbalansa i "cepanja", nastaju brojni zdravstveni simptomi, a zatim i razne tegobe koje se manifestuju kroz hronične bolesti. Potrebno je imati svest da "emocije teku u nama", odnosno da "život teče u nama". Ukoliko se emocije zadržavaju, potiskuju ili trajno blokiraju, onda neminovno nastaju poremećaji koji uzrokuju razna bolesna stanja - upozorava naša sagovornica.

TEMPERAMENT ODREĐUJE ZDRAVLjE

Hipokrat je tvrdio da je temperament čovekova sudbina, odnosno, da shodno temperamentu ostaje manje ili više zdrav. Ako je melanholik češće oboljeva od žučne kese, dok je kolerik predodređen za visok krvni pritisak. Jedino su flegmatici i sangvinici pošteđeni bolesti koje nastaju kao posledica viška emocija.

S druge strane, osnivači psihosomatike su tvrdili da je astma "plač bronhija za majkom", jer od nje boluju deca koja su retko ili nikada zaplakala. Za reumatoidni artritis odgovorna je potisnuta agresivnost koja mišiće drži u stalnoj napetosti, zbog čega se deformišu mali zglobovi šake i dolazi do deformiteta kostiju - kaže ovaj stručnjak.

OSAM GRUPA

Po američkoj psihijatrijskoj klasifikaciji psihosomatske bolesti su razvrstane u osam grupa. U prvoj su kožne bolesti sa aknama, urtikarijom i neurodermatitisom kao najupečatljivijim. Digestivne bolesti sa dominantno gastričnim i duodenalnim ulkusom, kao i ulceroznim kolitisom, su u drugoj grupi. Slede respiratorne bolesti sa bronhijalnom astmom i tuberkulozom, iza kojih su odmah kardiovaskularna oboljenja. Endokrine bolesti i dijabetes, hiperinsulizam, hipoglikemija, hipertireoidizam su još jedna posebna grupa, kao i reumatološke na čelu sa reumatoidnim artritisom. Ginekološke u kojima prednjače bolne menstruacije predstavljaju pretposlednju grupu, dok su u poslednjoj grupi gojaznost, alergične reakcije, migrena - nabraja dr Šikanić.