POVIŠENE vrednosti holesterola u krvi ne daju nikakve simptome. Najčešće se otkriju slučajno, tek ako se uradi analiza krvi. Međutim, promene na koži oko očiju, u vidu žućkastih naslaga sa unutrašnje strane kapaka, mogu da budu jasan pokazatelj povišenog "lošeg" i smanjenog nivoa "dobrog" holesterola.

Doktorka Jelica Bjekić Macut, endokrinolog Kliničko-bolničkog centra "Bežanijska kosa" kaže da su žućkaste naslage oko očiju - ksantomi i ksantelazme, češće kod naslednih oblika hiperlipoproteinemija.

- Mogu da se jave i kod osoba koje nemaju povišene vrednosti holesterola u krvi - priča dr Bjekić. - Ipak, ukoliko pacijent primeti da ih ima potrebno je da uradi analize na nivo lipida u krvi.

Ksantomi mogu da budu u vidu većih ili manjih čvorova, od žućkaste do smeđe ili purpurnocrvene boje. Osim na koži kapaka, javljaju se i na sluzokoži, tetivama, ligamentima, na srcu i krvnim sudovima, u centralnom nervnom sistemu, na rožnjači i retini. Kod ksantoma na tetivama boja kože koja ih prekriva ne menja boju. Ksantomi pločastog oblika nazivaju se ksantelazme, a ove promene nastaju kao posledica nakupljanja masnoća u potkožnim ćelijama.

Međutim, mnogo veća posledice od nakupljanja masnoća na koži jeste njihovo taloženje na unutrašnjim zidovima krvnih sudova.

LEKOVI KRITERIJUMI za uvođenje lekova za snižavanje povišenog lošeg holesterola razlikuju se od pacijenta do pacijenta. - Kod pacijenata sa šećernom bolešću i onih koji su preležali infarkt srca, vrednosti LDL-a moraju da budu još niže od uobičajenih preporučenih granica, dok se kod mlađih, zdravih ljudi tolerišu i više vrednosti holesterola, tako da je odluka o početku terapije individualna - objašnjava dr Jelica Bjekić.

- Kada je u većim koncentracijama od normalnih, holesterol učestvuje u nagomilavanju masnih naslaga duž arterija u organizmu - kaže dr Bjekić. - Kao posledica toga može da nastane periferna bolest arterija, a daljom progresijom i formiranje tromba na mestu plaka, kao i potpuno zapušenje krvnog suda. U zavisnosti od arterije koja je zahvaćena nastaje srčani ili moždani udar, ili infarkt drugih organa koje te arterije ishranjuju.

Naša sagovornica kaže i da se ateroskleroza razvija godinama. Već u doba adolescencije mogu da se pojave početne naslage masti na arterijama. Kod pojedinih, bolest napreduje brže pa se javi već u tridesetim, ali češće se ispolji nakon ulaska u šestu deceniju.

- Prema rezultatima studija, muškarci sa ukupnim holesterolom većim od 8 mmol/l, a žene sa većim od 6 mmol/l imaju tri do pet puta veći rizik da obole od ishemijske bolesti srca tokom sledećih pet godina života - kaže dr Bjekić. - Pokazano je i da se smanjenjem lošeg holesterola (LDL) smanjuje rizik od infarkta srca za 40 odsto.

Posledica visokog holesterola može da bude i pojava masne jetre.

- Visoki holesterol povećava rizik od pojave masne jetre, a sam poremećaj njenog rada može da izazove visok holesterol jer se on razlaže u ovom organu - kaže dr Bjekić. - Za pojavu masne jetre odgovorno je i nakupljanje triglicerida u njenim ćelijama ili ovo stanje nastaje kao posledica metaboličkog sindroma kada su udružene gojaznost, šećerna bolest tipa 2 i povećani trigliceridi.