Ateroskleroza se kod žena teže leči

LEČENjE ateroskleroze kod žena ima slabije rezultate nego kod muškaraca. Zašto je to tako ispituje se trenutno kroz više naučnih studija. Doktor Igor Končar, vaskularni hirurg Kliničkog centra Srbije, u intervjuu za "Novosti" kaže da se, zasad, veruje da je lošiji odgovor na terapiju uzrokovan ženskom konstitucijom, sitnijim krvnim sudovima i uznapredovalim stadijumom bolesti.

Doktor Končar ukazuje i na to da dodatnu prepreku u otkrivanju razloga lošijeg efekta terapije predstavlja i činjenica da je još mali broj žena koje boluju od ateroskleroze:

- Žene su bile pošteđenije od bolesti krvnih sudova zbog svog hormonalnog statusa i znatno ređe sklonosti ka lošim navikama. Međutim, kako su i one sve više počele da usvajaju "muške" navike poput pušenja, masne i začinjene hrane i stresnog posla, počele su češće i da obolevaju.

Da li životne navike presudno utiču da se oboli od ateroskleroze?

- Proces nastanka ateroskleroze je mnogo komplikovaniji nego što se ranije mislilo. Sam prolazak krvi kroz krvne sudove ima efekat na propadanje unutrašnjeg zida krvnog suda. Iako većina zamišlja krvni sud kao cev, on je složen organ koji reaguje na različite stimuluse i supstance. Ta reakcija može da uzrokuje da krvni sud u svoj zid sekretuje određeni sadržaj koji vremenom stvara promene poput ožiljavanja, suženja, proširenja, nakupljanja naslaga. Promene na krvnim sudovima počinju već u trećoj deceniji života. Da li će da napreduju brzo ili sporo, na to utiču različiti faktori. Na neke od njih, kao što je genetika, ne možemo da utičemo, ali na loše životne navike, pre svih pišenje, pušenje, možemo.

Koje sve krvne sudove zahvata ateroskleroza?

- Ateroskleoroza najviše pogađa krvne sudove srca (koronarne arterije) kao i velike krvne sudove, a to su karotide na vratu, aortu (grudnu i trbušnu) odnosno arterije nogu. Nije retko da se aterosklerotske promene nađu i na sve četiri lokalizacije, što onda predstavlja veliki izazov za uspešno lečenje. Svaki od ovih krvnih sudova ima svoje specifičnosti. Postoje krvni sudovi koji su zaštićeni od ateroslekroze i kad bi pacijent na njima imao aterosklerozu to bi značilo da je ovaj proces veoma poodmkao. To su arterija mamarija koja se nalazi na grudnom košu, i duboka butna arterija u natkolenici. Pacijenti koji boluju od ateroskleroze vrlo često imaju i bolesne krvne sudove srca. Dok, oni pacijenti koji boluju od krvnih sudova srca ne moraju da imaju i aterosklerozu.

Kada se ateroskleroza najčešće ispoljava, u kom životnom dobu?

- U sedmoj deceniji ateroskleroza najčešće ispoljava posledice. Ona je vrlo često podmukla bolest jer ne daje nikakve simptome dok ne dođe do moždanog ili srčanog udara. Isto važi i za trbušnu aortu, koja može da se širi dok ne pukne. Međutim, kada je reč o arterijama nogu, ateroskleroza se manifestuje grčevima i bolovima pri hodanju i tako se najčešće i otkriva.

Šta utiče na to da neko ima čvrste, a neko meke naslage na krvnim sudovima?

- Sam okidač u nastajanju naslaga je zajednički, ali proces njihovog formiranja je drugačiji. Meke naslage uglavnom viđamo kod mlađih, a kalcifikovane ili čvrste kod starijih pacijenata. Veruje se da je u pitanju ne samo životna dob, već i genska osnova. Bitno je napomenuti i da su sve naslage na krvnim sudovim posledica zapaljenskog procesa čiji intenzitet varira što upravo određuje momenat kada će se javiti neka od navedenih komplikacija. Ipak, medicina zasada nije u stanju da to predvivi.

Na osnovu kojih nalaza se postavlja dijagnoza ateroskleroze?

- Primena ultrazvuka je kod 95 odsto pacijenata jedina potrebna metoda koja daje dovoljne podatke da se postavi dijagnoza, i da se kaže da li bi neko trebalo da se operiše ili ne. Bitno je samo istaći da gledanje ultrazvuka zavisi od iskustva lekara, od aparata, ali i od konstitucije pacijenta. Angiografija, odnosno snimanje krvnih sudova skenerom pomoću kontrasnog sredstva, radi se kod pacijenata koji se pripremaju za operaciju, kao i kod onih kod kojih pregled ultrazvukom ostavlja izvesne nedoumice.

Kada i kako se operišu krvni sudovi zahvaćeni aterosklerozom?

- Kada je suženje karotida veće od 80 odsto, one se operišu tako što se otvaraju, očiste i ponovo zatvore. Grudna i trbušna aorta najčešće se operišu zbog proširenja, kada je ono veće od 5,5 santimetara. Kod malađih pacijenata otvara se grudni koš ili stomak, aneurizma se iseca i na tom mestu se ugrađuje veštački krvni sud. Kod starijih pacijenta kroz preponu se ugrađuje veštački krvni sud sa armaturom (stent graft) čiji je cilj da aneurizmu isključi iz krvotoka, a pacijenta poštedi teške operacije. Arterije nogu zahvaćene aterosklerozom leče se najpre lekovima i hodanjem. Ali, kada dođe do pojave bolova i grčeva u miru ili do otvaranja ranica i gangrene onda se operišu. Na ovim krvnim sudovima je moguća ugradnja stenta ili bajpas operacije. Kod oko 15 odsto pacijenata amputacija noge je jedina preostala metoda lečenja jer nema mogućnosti za bilo kakvu rekonstrukciju.

"UVRNUTE" KAROTIDE SE NE OPERIŠU

Nije problem samo suženje karotida, već i njihov nepravilan oblik?

- Savijenost krvnog suda na vratu ili kingking, nastaje najčešće kao posledica povišenog krvnog pritiska ili zato što je kod pacijenta vrat kraći od krvnog suda, ili zbog oba faktora. Ovo stanje se sada ne operiše. Ranije se verovalo da je operacija opravdana kako bi se sprečio moždani udar ili smanjile vrtoglavice. Međutim, pokazalo se da ta operacija ne lišava tako uspešno pacijenta vrtoglavica dok je rizik za moždani udar kod takvih pacijenata mali, i ne opravdava operaciju. Moderna medicina je zasnovana na realnim dokazima i stalno se preispituju sve metode i ponovo analiziraju kako bi smo izbegle bespotrebne, ali isto tako i zakasnele operacije.