U jeku virusa gripa, veliki broj različitih lekova koristi se da bi se ubrzalo ozdravljenje. Lečenje biljkama često se potcenjuje, uprkos tome što je relativno sigurno i što ima znatno manje neželjenih efekata u podnosu na klasične lekove, tvrdi profesor dr Branimir Nestorović, pulmolog i alergolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Efikasnost lekova za grip je, prema rečima prof. Nestorovića, niska zbog toga što se radi o inhibitorima neuraminidaze, koji samo usporavaju proces ozdravljenja kada je veliki broj ćelija već zaražen. S druge strane, kaže profesor, dokazano dejstvo u lečenju gripa ima primena cinka, koji je neophodan za funkcionisanje imunog sistema, blokira vezivanje virusa i bakterija za naše ćelije i sprečava infekciju, objašanjava prof. Nestorović.

- Takođe odličan efekat imaju i biljni pigmenti, antocijanini, koji se nalaze u tamnijem voću. To su borovnica, aronija i crna zova, koja ima medicinski verifikovane efekte u lečenju gripa i drugih virusnih ili bakterijskih infekcija. U seriji ispitivanja u Izraelu, Norveškoj i Engleskoj, pokazana je visoka efikasnost ekstrakta zove u lečenju gripa. Pozitivan efekat ima samo sveže ceđen sok, dok se kuvanjem aktivna materija uništava. Treba napomenuti da ove materije moraju biti primenjene na samom početku bolesti, jer im je efikasnost mala ako se započnu posle drugog dana, kada se virus već razmnoži - kaže prof. Nestorović.

VITAMIN C PRIMENA vitamina C ima efekata u prevenciji gripa, ali su rezultati studija u lečenju dosta razočaravajući, kaže naš sagovornik. - Razlog je taj što je teško odrediti tačnu dozu vitamina C koja je potrebna. U visokim dozama, ovaj vitamin može imati čak i suprotne efekte, slično omega 3 masnim kiselinama. Ovaj vitamin je potrebno uzimati u obliku sokova ili svežeg voća, jer sintetski nema ni približno sličnu efikasnost kao prirodni.

Sagovornik "Novosti" upozorava da je "pomama" za vitaminom D učinila da suplementi dobiju skoro čudotvorna svojstva, iako se pokazalo da osobe sa normalnim nivoom vitamina D u serumu imaju malo koristi od njegove primene u prevenciji gripa.

- Ovaj vitamin treba unositi kroz ishranu, najviše kroz morsku ribu, jer tako unosite optimalne količine vitamina D, omega 3 masnih kiselina i joda. Istina je da kod osoba koje imaju nedostatak vitamina D, njegovo dodavanje ima dobre efekte. Manje je jasno, međutim, da li dodavanje kod ostalih, posebno u visokim dozama, ima povoljan efekat - kaže prof. Nestorović.

Vitamini B kompleksa ponovo su došli u fiokus, kada je primećeno da je vitamin B6 neophodan za dobro funkcionisanje belih krvnih zrnaca.

- Vitamina B kompleksa ima sasvim dovoljno u integralnim žitaricama, posebno heljdi, ali i amaranti. S druge strane, folna kiselina je neophodna da organizam detektuje infekciju, a samim tim i da na nju dobro reaguje.

Sve namirnice sa antioksidativnim svojstvima su dobra prevencija gripa. Alicin iz belog luka je najjači poznati prirodni antibiotik i antitumorski agens, dok sulforafen iz brokolija ili kupusa ima slična svojstva, zaključuje naš sagovornik.


NEŽELjENI EFEKTI

PROFESOR Nestorović kaže da se smatra da određeni lekovi, kao što je oseltamivir ("tamiflu"), skraćuju trajanje gripa za oko jedan dan, ali da se, ipak, u većini zemalja ne preporučuju za lečenje mladih, generalno zdravih osoba, zbog velikog broja neželjenih efekata.

- Osim toga, pojedini autori preporučuju primenu antibiotika "azitromicina" kod obolelih od gripa, jer za 25 odsto smanjuje pojavu zapaljenja pluća. Ipak, ja ne bih savetovao pacijentima da samoinicijativno uzimaju antibiotike za lečenje gripa - kaže prof. Nestorović.