KOLIKO ćete biti vitalni u trećem dobu, umnogome zavisi i od toga kako se hranite. Ako su vam obroci izbalansirani i zdravi u starosti, tvrde nove studije, možete biti čak za 56 odsto vitalniji od vršnjaka koji ne vode računa o ishrani. Što vaša ishrana više nalikuje mediteranskoj, manji je rizik da ćete s godinama posustati.

Tim naučnika analizirao je zdravstvene podatke gotovo 6.000 odraslih, koji su bili uključeni u četiri istraživanja. Tri grupe ispitivanih su bile u zemljama Mediterana, a jedna u Aziji. Ustanovljeno je da su, bez obzira na to gde su živeli, ljudi koji su se hranili po mediteranskom receptu imali dvostruko manji rizik da onemoćaju u trećem dobu.

Činjenice su da je svetska populacija sve starija, i da se sa produžavanjem životnog veka povećava broj ljudi koji žive duže od 80 godina. Zato se više pažnje posvećuje tome kako da ljudi i u starosti ostanu zdravi i vitalni, rekla je za Rojters Kejt Volters, naučnica sa University College London (UCL) u Britaniji:

- Neki ljudi, zbog sve većeg broja zdravstvenih problema koje imaju, s godinama postanu nemoćniji i imaju simptome poput manjka energije, slabosti mišića, slabog apetita i gubitka težine, kao i osećaja opšte usporenosti... Teško im je da se izvuku iz toga stanja ili da se oporave od bolesti. To je pak povezano s rizikom od bolničkog lečenja ili razvijanjem zavisnosti od tuđe pomoći. Tragamo za načinima da se to spreči.

Iako je uglavnom poznato šta zapravo podrazumeva mediteranska ishrana, autori istraživanja naveli su u časopisu Journal of the American Geriatrics Society da se mediteranska ishrana zasniva na tradicionalnim sastojcima tipičnim za Grčku i južnu Italiju, i da sadrži mnogo povrća, orašastih plodova, i ribe i morskih plodova. Uobičajeno je, naveli su, glavni izvor masnoća - maslinovo ulje, a ne životinjske masti, dok su alkohol i vino uključeni u malim ili umerenim količinama.

Pored ishrane, fizička aktivnost je jedan od najvažnijih faktora za održavanje vitalnosti i u poznim godinama. Ali već je bilo "mnogo istraživanja o tome koja je vrsta vežbanja dobra, a mnogo manje istraživanja o ulozi hrane, konkretnije o različitim vrstama hrane poput mediteranske, rekla je Voltersova.

Naučnici su proučili podatke iz ranijih istraživanja sprovedenih u Kini, Francuskoj, Italiji i Španiji. Ishrana ljudi uključenih u studije vrednovana je prema tome koliko je slična mediteranskoj. Rezultat od šest do devet označavao je najveću sličnost, a od nula do tri najmanju. Ispitanici su, u proseku, praćeni četiri godine. Ljudi čija je ishrana bila ocenjena u rasponu od četiri do pet imali su 38 odsto manji rizik od toga da onemoćaju u kasnijem životnom razdoblju u poređenju sa onima koji su imali ishranu suprotnu od mediteranske, dok je kod onih čija je ishrana vrednovana od šest do devet taj rizik bio 56 procenata niži.


DEFINITIVNO NAJZDRAVIJA

I po kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, mediteranski način ishrane je najzdraviji.

1. Šta je obavezno

- male količine jogurta i posebne vrste sira, jer sadrže kalcijum

- konzumiranje integralnih žitarica i skroba, kao što su testenine, hleb, pirinač, mekinje i krompir

- riba koja se obično ili griluje ili kuva jede se više puta sedmično, a najviše se preporučuju tuna, losos ili skuša, dok se sasvim izbegava pržena riba

- kuvana jaja nekoliko puta sedmično

- crveno meso, ali ne više od jednom sedmično

- dva vegetarijanska jela bar jednom sedmično

- različite vrste mahunarki i drugog povrća, lekovito bilje, žitarice, sveže voće, kako bi se smanjio loš ( LDL) holesterol u organizmu, što dovodi do gubitka težine

- obavezni su orasi, jer sadrže visok procenat masti, a osim njih poželjni su i lešnici i bademi, uz oprez da se ne konzumiraju preterano

- maslinovo ulje umesto maslaca i drugih ulja, sveže voće umesto slatkiša

- kafa i čaj umereno i bez šećera

2. Šta je "ne nikako"

- prerađena hrana

- pržena hrana (pomfrit, pileća krilca, sve prženo u dubokom ulju)

- brza hrana (peciva, roštilj, hamburgeri, pica)

- pića sa visokim procentom šećera, kao što su razna gazirana bezalkoholna

- pića i njihove dijetalne varijante, kao i industrijski proizvedeni sokovi

- kobasice, hamburgeri i slanina (mesne prerađevine)

- torte i kolači