VIŠE hiljada pacijenata u Srbiji prethodnih nedelja obratilo se lekaru zbog simptoma sličnih virusu gripa. Trenutno je najčešći oblik virusa A HA1N1, dok je u Vojvodini potvrđen virus tipa H3N2. Prema rečima lekara, najviše je obolelih među decom uzrasta do četiri godine i među radno aktivnim stanovništvom, jer ove grupe najčešće borave u kolektivima u kojima se virus najbrže širi.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Batut", virus gripa laboratorijski je potvrđen kod pacijenata na teritoriji Beograda, Nišavskog i Južnobačkog okruga. Broj pacijenata varira iz dana u dan, dok se kod 80 odsto njih uočavaju komplikacije nastale kao posledice virusa, poput bronhijalnih problema i pneumonije, kaže za "Novosti" dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Voždovac:

- Kada je u pitanju virus H1N1, na dnevnom nivou dolazi do promene broja pacijenata. Kada je napolju debeli minus i sneg, dešava se da imamo nekoliko pacijenata dnevno. Kada temperatura malo "skoči", češća su okupljanja i kretanja, broj pacijenata se poveća. Budući da većina ljudi ne ide kod lekara odmah, već tek kada simtomi ne prođu nakon nekoliko dana, često dolazi do nastanka bakterijskih infekcija, bronhitisa i drugih komplikacija.

Tegobe se pojavljuju iznenada, dan ili dva nakon što se zarazimo virusom i mogu da budu različitog intenziteta. To su najpre suvi kašalj i bolovi u mišićima, koji vode do ozbiljne slabosti. Groznica je najčešće praćena temperaturom oko 38 - 39 stepeni.

- Nakon što se virus potvrdi, lečenje podrazumeva smirivanje kašlja i lekove za ublažavanje simptoma, dok se antibiotici propisuju samo kada se infekcija zakomplikuje i pređe u bakterijsku. Većina pacijenata sa virusom gripa ima slične simptome na početku, ali budući da virus mutira velikom brzinom, precizna klinička slika se razlikuje u zavisnosti od vrste mutacije - kaže dr Dimitrijević.

Depositphotos

Jedna od najosetljivijih grupa su svakako deca, koja u vrtićima i školama najčešće "pokupe" različite vrste virusa. U jednoj smeni, pedijatar pregleda oko 30 dece sa simptomima virusa gripa dnevno, kaže za "Novosti" dr Dejan Jonev, pedijatar Doma zdravlja Čukarica:

- Glavne tegobe koje se javljaju su kašalj i temperatura oko 38 stepeni Celzijusa. Deca starija od pet - šest godina žale se na malaksalost, gubitak apetita i kašalj. Imunitet im je oslabljen, jer mnogo vremena provode u zatvorenim prostorijama. Kod 10 odsto dece, dolazi do komplikacija kao što su upala ušiju i bronhitis.

Ukoliko prva linija terapije ne pomogne i tegobe zbog virusa se oduže, potrebno je ponoviti pregled, uraditi laboratorisjske preglede i krvnu sliku, kako bi se eventualne komplikacije sprečile na vreme, preporučuje dr Dejan Jonev.

Depositphotos

VIŠAK SMRTNOSTI

Zbog gripa se svake sezone registruje tzv. višak smrtnosti, izazvan ne samim gripom, nego komplikacijama do kojih ovo sezonsko oboljenje dovodi. Od početka ove sezone prijavljena su dva smrtna ishoda. Prošle godine je registrovano 15 smrtnih ishoda usled komplikacija gripa, a 2017. godine - 26.