PRE samo tri decenije ljudi su obolevali tek u sedmoj deceniji života, dok su se prvi simptomi narušenog zdravlja ispoljavali tek posle 50. godine. Danas se hipertenzija, povećan nivo holesterola i triglicerida neretko otkrivaju čak i kod dece.

U intervjuu, za "Novosti", profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog-internista Kliničkog centra Srbije, kaže da ishrana sa mnogo masti i soli, veliki broj pušača i stres doprinose tome da sve veći broj ljudi rano oboleva:

- Način života koji vodimo definitivno pomaže ubrzanju procesa ateroskleroze, odnosno nagomilavanju masnih naslaga u telu, pre svega u krvnim sudovima. Vremenom ovaj proces dovodi do bolesti srca i krvnih sudova, zbog čega može da dođe do loše ishrane srca kiseonikom (angina pektoris) ili srčanog udara. Naravno, može doći i do pojave šloga, a degenerativnim procesima koji se javljaju ranije u našoj populaciji izloženi su i sistem za disanje, bubrezi, zglobovi...

* Koliko je bolja dijagnostika doprinela da se bolesti danas ranije otkrivaju?

- Dijagnostičke metode značajno su napredovale. Takođe, edukacija stanovništva značajno utiče na prevremeno otkrivanje pojedinih oboljenja, jer pacijenti sami na vreme prepoznaju simptome, slušajući određena predavanja, gledajući televiziju... Ali, što je osoba mlađa, manje se informiše o zdravlju. Niko iz mlađe populacije ne pomišlja na to da može da se razboli, pa je i sam stepen praćenja i prihvatanja pojedinih informacija o zdravlju snižen.

OZBILjNIJI PREGLEDI * Da li su i iznenadne srčane smrti među najmlađima nešto što se sada češće dešava? - Mislim da se radi samo o boljoj informisanosti, odnosno na češće obraćanje pažnje na zdravstveno stanje mlađe populacije. Čest uzrok takvih situacija su urođene, a neotkrivene srčane mane, kao i premor ili nepravilna ishrana. O tome bi trebalo voditi računa. Neophodni su češći sistematski pregledi, kvalitetniji sportski pregledi kod dece koja se bave sportom.

* Da li se poremećaji zdravlja i bolesti teže drže pod kontrolom ako se ispolje u mladosti?

- Prerana pojava određenih bolesti može da bude blagovremeno otkrivena i adekvatno lečena. Ali, činjenica je da, i pored dobrog lečenja, prisutne bolesti utiču na organizam. Prisustvo hipertenzije, povećanje holesterola i triglicerida, i pored primene lekova i održavanja vrednosti u granicama normale, ne može da spreči napredovanje procesa ateroskleroze i pojavu bolesti srca i krvnih sudova. Dakle, blagovremeno i adekvatno lečenje može značajno da odloži pojavu novih bolesti, ali retko kada ih zaustavlja. Osim toga, kada je o mladima reč, sve je mnogo dinamičnije. Napredovanje i razvijanje pojedinih oboljenja - malignih i sistemskih, mnogo je brže kod mladih nego kod starijih.

* Da li to važi i za hipertenziju koja je sve češća i među mladima?

- Hipertenzija, kao najčešće kardiovaskularno oboljenje, može da se javi u bilo kom životnom dobu. Naravno, kada se javi rano, često je uzrok genetika. Mlade osobe brže reaguju na terapiju, ali je i reakcija burnija. Zato je teže da se krvni pritisak kod mladih reguliše. Njihov metabolizam je ubrzaniji nego kod starije osobe, pa su i procesi sagorevanja, varenja i vezivanja u organizmu brži.

* Mnogi se ne slažu da je stres okidač za prevremenu pojavu bolesti, jer kažu da se današnji čovek ne susreće sa teškim vremenskim prilikama, glađu, odlaskom u rat...?

- Mogu da se ne slažu, ali pojedina ispitivanja ukazuju baš na stres. Stresu su izložene i druge populacije, ali izgleda da smo mi, ipak za korak ispred njih. Značajan je stepen prevencije, koji je kod nas postignut u poslednjih desetak godina. Ipak, i pored primenjenih mera edukacije stanovništva, opominjanja, informisanja, i dalje imamo značajan broj mladih koji prerano obolevaju.

* Ljudi se na ovim prostorima vekovima manje-više isto hrane, u čemu je onda uzrok sve prisutnije gojaznostoi: u kvalitetu ili većoj količini hrane?

- Gojaznost je sigurno jedan od glavnih faktora rizika za prevremenu pojavu različitih oboljenja. Gojaznost i povećan stepen masnoće u krvi utiču na pojavu intolerancije glukoze, a kasnije i pojavu šećerne bolesti, zbog preteranog preopterećenja našeg sistema za varenje. Ako je prisutna i nasledna predispozicija za dijabetes, opasnost je još veća. Preterana telesna težina dovodi i do oboljenja velikih zglobova, deformacije kičmenog stuba, kao i do proširenog venskog i limfnog sliva, pre svega donjih ekstremiteta.

* A sve češće sedenje i nezainteresovanost za fizičke aktivnosti?

- Brza hrana preuzima primat kod mladih, fizička aktivnost se smanjuje. Zbog toga moramo da vodimo računa i decu stalno aktiviramo dokle god je to moguće, odnosno dokle kod imamo uticaja na njih.

* Da li su se neke bolesti, možda, proredile, ili se sad kasnije javljaju?

- Nažalost, ne možemo da se pohvalimo. Granica obolevanja se definitivno sve više pomera ka mlađoj populaciji.