Hroničan bol mora da se leči

ISTRAŽIVANjA pokazuju da svaki peti Evropljanin trpi hronični bol. U Srbiji, studija Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" potvrdila je da skoro polovina ispitanika pati od neke vrste bola, dok je 30 odsto njih izjavilo da je reč o izrazito jakom, pa čak i neizdrživom stanju.

U intervjuu, za "Novosti", profesor dr Predrag Stevanović, anesteziolog i supspecijalista medicine bola Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović-Dedinje", kaže da bol koja traje dugo postaje bolest sama za sebe i neophodno je da se leči.

- Hronični bol koji se ne leči postaje gospodar života, jer ima moć da kontroliše pažnju više i jače od bilo čega drugog. Čovek kada ima bol njegova interesovanja za budućnost prestaju. On samo gleda da se oslobodi bola i patnje koju on donosi, jer zbog takvog stanja ne može da živi normalno. Bol zaokuplja pažnju, menja ulogu obolelog u porodici i društvu uopšte, utiče na radne sposobnosti i onemogućava razonodu i odmor. Istraživanja pokazuju i da se kod 60 do 80 odsto pacijenata sa hroničnim bolom razvija depresija.

* Kada je bol samo simptom, a kada postaje bolest za sebe?

- Kada dugo traje, više od tri meseca, čak i posle zaceljenja uzroka koji je izazvao, bol postaje hroničan i tretira se kao posebna bolest. Studije iz 2017. godine pokazale su da u Evropi broj pacijenata sa hroničnim bolom raste.

* Koji je savremeni pristup u lečenju bola?

- Možemo da odemo na Mesec, da nepogrešivo raščlanimo molekule na najsitnije delove, ali još nemamo sveobuhvatne, krajnje efikasne, bezbedne, kao ni jeftine metode za lečenje svih vrsta hroničnog bola. Ukupna cena lečenja bola je veća od zbirne cene lečenja kardiovaskularnih bolesti, maligniteta i AIDS-a. Ipak, veoma je važno da se poboljša obrazovanje, kako zdravstvenih radnika, tako i pacijenata i društva uopšte o važnosti i značaju lečenja bola. Jer, zbog bola pacijent godišnje gubi 15 radnih dana, a bolno stanje je najčešći uzrok javljanja lekaru opšte prakse.

* Na osnovu čega lekar procenjuje koliko pacijent trpi bol?

- Bol je subjektivni doživljaj. U većini slučajeva ga merimo kao broj na skali i vrlo retko se upuštamo u tu subjektivnu komponentu kvalitativnog doživljaja bola. Svako reaguje različito, svaki doživljaj je potpuno privatan i svaki pacijent je drugačiji. Postoji pravilo u medicini bola, a to je da moramo da verujemo pacijentu. Nemamo pravo da sudimo nekom, da li i koliko boli.

* Često se čuje, čak i od lekara, da mora malo i da boli. Ima li mesta ovakvoj tvrdnji?

- Hronični bol treba lečiti. Svetska zdravstvena organizacija je 1999. godine donela odluku da se bol tretira kao "peti vitalni znak" - pored pritiska, pulsa, disanja i telesne temperature. U "Povelju o ljudskim pravima" uvršteno je i pravo čoveka da živi bez bola. Dakle, ne treba da boli.

*Zašto neko lakše, a neko teže podnosi bol?

- To zavisi od osobina svakog čoveka, od njegovih prethodnih iskustava, okoline... Jer na bol utiče fiziološka komponenta samog nadražaja, ali i emocije, psiha, saznanja, kulturni i verski identitet...

* Koji su najčešći bolovi, a koji su najjači?

- Najčešći je bol zglobova, mišića, kičme i donjih delova leđa. Kada je reč o najjačem bolu teško je reći, ali svakako jedan od najintenzivnijih je fantomski bol, jer je jedan od najkompleksnijih sindroma. To je bol koja se javlja kao posledica amputiranog ekstremiteta ili nekog drugog dela tela. Na skali jačine bolnih stanja, veoma blizu je i porođajni bol, a tu su i bolovi koji nastaju kao posledica maligniteta, različitih neuropatija i drugo. Većinu ovih bolova možemo uspešno da uklonimo, ali za fantomski bol često nemamo efikasno rešenje. U njegovom lečenju trenutno se pored uobičajene terapije često primenjuje hipnoza, psihoterapija, radna i muziko terapija...

* Koji lekovi su najefikasniji u saniranju bola?

- Danas imamo vrlo moćne medikamente. Njima možemo da uklonimo do 90 odsto bolova. Za terapiju bola koriste se analgetici, antidepresivi, antikonvulzivi, i brojni drugi lekovi. Na raspolaganju su nam i brojne interventne procedure koje su bezbedne i efikasne, kao na primer različite epiduralne blokade u lečenju bola u leđima, a koje se izvode u dnevnoj bolnici.

DISKUS HERNIJA

Od bolova u leđima pati najveći broj ljudi, koja je tu najefikasnija terapija?

- U slučaju, na primer, diskus hernije koja uzrokuje jake bolove pacijentu dajemo injekcije, takozvane blokade pod kontrolom rendgena na samo mesto bola. Sistemski efekti leka su ovako najmanji, a reč je o kratkoj intervenciji i pacijent biva otpušten bez bolova sat do dva kasnije.