Snimanje krvnih sudova: Gas je mnogo bolji od kontrasta

SNIMANjE krvnih sudova trbuha i nogu pomoću ugljen-dioksida sprečava oštećenje bubrega, pogotovo kod onih pacijenata kojima je zdravlje ovih organa već narušeno. To nije slučaj sa kontrastnim sredstvom na bazi joda, koje se i dalje masovno koristi, a zbog kojeg pacijent može da završi na dijalizi.

Gasnu angiografiju nedavno je, prvi na Balkanu, uveo Institut za kardivaskularne bolesti "Dedinje". Ovom metodom se izbegava da pacijenti koji su povećanom riziku, zarad dijagnostike i lečenja jedne bolesti, obole od druge.

U intervjuu za "Novosti", dr Želimir Antonić, specijalista radiologije Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", kaže da se ugljen-dioksid svrstva u red najsigurnijih kontrastnih sredstava:

- Ovaj gas ne samo što ne oštećuje bubrege, već ne izaziva ni alergijske reakcije. Osim toga, ugljen-dioksid može da se ubrizgava u krvotok više puta, momentalno se rastvara i putem disanja izbacuje iz organizma.

* Dakle, jodno kontrastno sredstvo uzrokuje posledice po zdravlje pacijenta?

- U malom procentu, ali ipak uzrokuje. Pogotovo kod onih pacijenata koji pate od bubrežne slabosti, a bubrezi su posebno ugroženi kod dijabetičara, kojih je sve više u opštoj populaciji. Gotovo trećina pacijenata koji se leče u "Dedinju" ima i dijabetes. Kod njih samo jedno ubrizgavanje kontrasta na bazi joda, koje se iz organizma eliminiše gotovo potpuno preko bubrega, može da uzrokuje otkazivanje bubrega, što pacijenta može dovesti i do dijalize. To praktično znači da mi primenom jedne metode, zarad dijagnostike i lečenja od jedne bolesti, pacijenta uvodimo u sledeću bolest.

* Da li bi jodno kontrastno sredstvo sasvim trebalo da bude izbačeno iz upotrebe?

- Svakako ne, jer i jedna i druga metoda imaju svoje mesto. Ne može uvek da se pomoću ugljen-dioksida dobije slika koja je neophodna da bi se što preciznije izvele dijagnostika i intervencija u krvnom sudu. Gasnu angiografiju mi ćemo da koristimo samo kod pacijenata koji imaju ugroženu funkciju bubrega, a kod onih kod kojih to nije slučaj primenjivaće se uobičajeno kontrastno sredstvo. Osim toga, gasna angiografija je ipak zahtevnija, i vremenski, i tehnički, i materijalno.

* Kako su do sada pacijenti sa oslabljenim bubrezima snimali krvne sudove?

- Snimali su ih primenom kontrasta na bazi joda, s tim što se procenjivalo kolika je neophodnost te procedure. Jer kada je život u pitanju, svaki pristup je vredan rizika. Pri tome, bitno je da se kaže i da savremena kontrastna sredstva na bazi joda imaju mnogo manje neželjenih efekata od onih koja su ranije bila u upotrebi. Savremeno kontrastno sredstvo na bazi joda ima istu gustinu i fizička i hemijska svojstva slična krvi i ne remeti njen protok. Ranija kontrastna sredstva nisu imala taj kvalitet, pa je bilo mnogobrojnih neželjenih dejstava koja su mogla dovesti i do privremenog zastoja srca.

* Šta se dešava kada postoji alergija na kontrastno sredstvo?

- Ne može da postoji alergija na ugljen-dioksid, jer se on prirodno nalazi u krvi. Što se tiče alergije na jodno kontarsno sredstvo, taj problem se rešava odgovarajućom medikamentnom pripremom pacijenata, koji pre snimanja piju lekove koji sprečavaju alergijsku reakciju, ali je u tom slučaju svakako bolje koristiti gasnu angiografiju.

* Kako se radi gasna angiografija?

- Zavisno od krvnih sudova koje želimo da snimimo, pacijentu uvodimo kateter kroz arteriju na ruci ili preponi. Ugljen-dioksid se kroz kateter ubrizgava pomoću automatskog injektora i na monitoru se prati stanje krvnih sudova. Na taj način se izvodi ne samo dijagnostička, već i interventna procedura. U idelanim uslovima pacijentu istovremeno postavljamo dijagnozu i u istom aktu uklanjamo problem koji postoji u krvnom sudu. Anestezija se daje na mestu gde se igla, a zatim kateter, preko kože, uvodi u krvotok.

* Zašto ranije nismo imali gasnu angiografiju u našem zdravstvu?

- Sve se dovodi u vezu sa materijalnim mogućnostima. Ta metoda je višestruko skuplja od angiografije pomoću jodnog kontrastnog sredstva. Ipak, smatram da je mnogo jeftinija primena gasa u ove svrhe nego da pacijent zbog komplikacija posle snimanja krvnih sudova mora da ide na dijalizu.

BEZBEDNOST

* Koliko su druge radiološke metode bezbedne?

- Što se tiče primene rentgenskog zračenja u konvencionalnoj dijagnostici i dijagnostici kompjuterizovanom tomografijom, rizik od njegovih štetnih efekata je neizbežan. U dijagnostici magnetnom rezonancijom rizik od procedure se znatno povećava upotrebom kontrastnih sredstava koja se koriste u te svrhe, i tada su bubrezi takođe najizloženiji riziku.

EDUKACIJA

* Koliko je vaše iskustvo u primeni gasne angiografije?

- Do sada smo uradili oko 15 procedura sa primenom ugljen-dioksida. Ovu skupu dijagnostičku i interventnu proceduru uveli smo iz sopstvenih sredstava, ali lekari iz drugih ustanova u Srbiji moći će u "Dedinju" da se uče njenoj primeni. To je jedini način da se kvalitet rada podigne na viši nivo, a sve zarad što boljeg i bezbednijeg zbrinjavanja pacijenata.