Za miokarditis nije odgovoran samo koksaki

Na malaksalost, brzo zamaranje, otežano disanje, gušenje, nadražajni kašalj, lupanje srca, bol u grudima, gubitak svesti, pa čak i kolapsno stanje niko ne ostaje ravnodušan, pogotovo ako ovi simptomi postanu učestali. Većina uglavnom pomisli da nešto nije u redu sa njihovim srcem, što se uglavnom nakon pregleda i potvrdi. Međutim, pomalo ostanu zatečeni kada čuju da nije reč o angini pektoris ili nekom drugom uobičajenom ozbiljnom srčanom oboljenju već o miokarditisu izazvanom koksaki ili nekim drugim virusima.

Kako infekciju srčanog mišića izaziva koksaki i drugi virusi, objašnjava kardiolog profesor dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije:

- Upalu srčanog mišića, odnosno miokarditis, najčešće izaziva virusna infekcija koja do srca stiže posle zapaljenja disajnih puteva ili crevne infekcije. Naravno, bolest se ne širi na srce kod svih obolelih, već samo kod osoba sa lošim imunološkim mehanizmima ili sa naslednom predispozicijom. U svakom slučaju, rizik za pojavu miokarditisa uslovljenog koksaki virusom veći je u proleće i kasnu jesen, zbog naglih promena vremena koje pogoduju respiratornim infekcijama.

* Koliko često se miokarditis javlja?

- Generalno posmatrano, u svetu godišnje od upale srčanog mišića oboli 1,5 miliona osoba, ili 22 na sto hiljada stanovnika. Većina brzo ozdravi i potpuno se oporavi. Međutim, kod 20 odsto javlja se srčana slabost, a od četiri do pet žena i od pet do šest muškaraca na sto hiljada obolelih zbog miokarditisa umre. Nažalost, ovo oboljenje je još među vodećim uzrocima iznenadne smrti kod sportista, zbog čega nikako ne treba potceniti komplikacije virusnih infekcija i rizik za upalu srčanog mišića.

* Koje tegobe mogu da ukažu na ovo oboljenje?

- Bolest počinje virusnom infekcijom grla i pluća, ili pojedinačno na jednom od ova dva organa. Infekcija je praćena dijarejama, malaksalošću, bolovima u mišićima na koje se posle desetak dana nadovezuju bolovi u grudima, gušenje, oticanje nogu, pojava aritmija, malaksalost. Miokarditis može da prođe i sa vrlo malo tegoba. Primera radi, mogu da se jave samo probodi u grudima i preskoci u srčanom radu. Da je miokarditis "protutnjao" pokazuju zaostale priraslice između plućne i srčane maramice, koje pri novim prehladama, premoru ili promenama vremena izazivaju probode u grudima.

* Da li samo koksaki virus izaziva upalu srčanog mišića?

- Oko 30 takozvanih kardiotropnih virusa može da izazove miokarditis. Najčešći i najpoznatiji je koksaki virus, ali miokarditis može da izazove i virus gripa, herpes simpleks virus 6, virus hepatitisa C, virus HIV-a, citomegalovirus... Osim virusa, do ovog oboljenja može da dovede i Borrelia burgdorferi, parazit koga prenose zaraženi krpelji.

* U kojim situacijama se posumnja na miokarditis?

- Klinička sumnja na miokarditis se postavlja na osnovu tipičnih tegoba, analiza krvi, promena u elektrokardiogramu i nalaza koji se dobijaju ultrazvučnim pregledom srca i magnetnom rezonancom. Kada se urade antitela na kardiotropne viruse dva puta u razmaku od tri do četiri nedelje, to takođe može da ukažu na akutnu infekciju, ali ne baš i na zapaljenje na srčanom mišiću. Za uspostavljanje dijagnoze od presudnog značaja je akutni bol u grudima, koji po karakteristikama podseća na bol kod perikarditisa (upala srčane kese) ili kod ishemije srca. Značajne su i novonastale tegobe u trajanju od nekoliko dana do tri meseca, kao što je, primera radi, dispnea, odnosno nedostatak vazduha praćen subjektivnim osećajem otežanog disanja, pogotovo ako se dispnea javlja u stanju mirovanja ili prilikom i najmanjeg napora. U obzir se uzimaju i druge specifične tegobe koje mogu biti predznak za postojanje miokarditisa.

* Navedite neke razumljive široj javnosti?

- Sumnju na miokarditis povećava, recimo, oscilirajuća temperatura od 38 stepeni, od trenutka pregleda pa unazad 30 dana. Pogotovo ako su prisutni znaci respiratorne infekcije, kao što su drhtavica, glavobolja, bolovi u mišićima, opšta slabost. U obzir se uzimaju i gastrointestinalne infekcije praćene gubitkom apetita, mučninom, povraćanjem, dijarejom. Period neposredno pre ili posle porođaja takođe je važan, kao i ranije preležani miokarditis. Obraća se pažnja i na ličnu i porodičnu anamnezu alergijske astme i drugih tipova alergija, autoimunih oboljenja koja ne zahvataju miokard, izloženost toksičnim agensima...

* Kako se uspostavlja konačna dijagnoza?

- Pacijenti koji imaju više od dva pozitivna znaka za miokarditis šalju se na biopsiju srčanog mišića, radi uspostavljanja konačne dijagnoze. Biopsija se radi u lokalnoj anesteziji pod rendgenskom kontrolom u sali za kateterizaciju srca. Od ključne je važnosti da se uzorci dobijeni biopsijom pregledaju ne samo patohistološki, već i da se posebnim tehnikama odredi tip zapaljenskih ćelija u srčanom tkivu i prisustvo kardiotropnih virusa.

* Koje posledice može da izazove upala srčanog mišića?

- Kod velike većine miokarditis ne dovodi ni do kakvih trajnih oštećenja srca. Kada infekcija prođe prestaje i zapaljenje srčanog mišića i sve prateće tegobe. Međutim, kod manjeg broja obolelih posle miokarditisa dolazi do takozvane dilatativne kardiomiopatije, gde se srce proširi i oslabi. U takvim okolnostima neophodno je doživotno lečenje, smanjena je sposobnost za fizički napor, što neminovno utiče na kvalitet i dužinu života. U retkim slučajevima može doći do progresivne srčane slabosti i ponavljanja edema pluća, po život opasnih aritmija, pa čak i iznenadne smrti ili srčanog zastoja.

LEČENjE

Efikasnost lečenja sada je mnogo veća nego ranije jer se ciljano primenjuje antivirusna ili imunomodulatorna terapija u zavisnosti od stepena bolesti. Ova terapija se ne koristi rutinski, jer se još ispituje u velikim kliničkim studijama. Imunosupresivna terapija kortikosteroidima daje se samo bolesnicima koji su imali virusni miokarditis, ali se virus više ne detektuje iako su prisutni zapaljenje i srčana slabost. Naravno, daje se i u još nekim specifičnim situacijama. Kod najtežih formi progresivnog miokarditisa primenjuju se pumpe za mehaničku potporu srca, koje pomažu ili preuzimaju srčanu funkciju nekoliko dana do nekoliko nedelja, dok se srce ne oporavi ili se ne stvore uslovi za njegovu transplantaciju - naglašava ovaj stručnjak.

ZAGUŠLjIVE PROSTORIJE

Osobe koje su već imale miokarditis treba da izbegavaju zagušljive prostorije, pogotovo ako u njima ima mnogo prehlađenih osoba. Takođe, na vreme treba da se vakcinišu protiv virusa gripa. Osim toga, ukoliko posle prehlade, gripa ili stomačnog virusa osete zamaranje, aritmije ili gušenje, što pre treba da se jave lekaru - upozorava dr Ristić.