Neki bi i u 120. godini čuli kao Indijanci

GUBITAK sluha i "staračka nagluvost" nastaju kao posledica genetike i hroničnih bolesti. Kod nekih osoba ovaj proces nastupa ubrzano, dok se kod drugih nikad ne ispolji. Ukoliko se pojavi pre 60. godine života, naglo i progresivno, to nije deo prirodnog procesa, već posledica oštećenja što zahteva hitan lekarski pregled.

Kod nekih osoba postoji i prirodna slabost organa sluha, zbog koje dolazi do propadanja neuroepitelnih ćelija. Bolesti poput hipertenzije, dijabetesa i arteroskleroze, dodatno ubrzavaju proces nagluvosti u starosti, kaže u intervjuu za "Novosti", profesor dr Nenad Arsović, direktor Klinike za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

- Ćelije sluha su najosetljivije na slabiju prokrvljenost, koja može da nastane iz različitih razloga, ali je genetski faktor najčešći. Unutrašnje uho, koje je odgovorno za sluh, vaskularizuje se samo jednom arterijom. Kada dođe, recimo, do arterosklerotičnih promena, dolazi do slabije prokrvljenosti, što dalje dovodi do oštećenja organa sluha - objašnjava profesor Arsović.

* Kako da znamo da je gubitak sluha deo prirodnog procesa izazavanog starenjem?

- Osim toga što nastaje postepeno, gubitak sluha u starosti je uvek simetričan, što znači da se odnosi na oba uha. Ukoliko je asimetričan, znači da samo na jednom uhu postoji oštećenje. To ukazuje na problem na nivou unutrašnjeg uha. U tom slučaju, potrebno je uraditi dodatna ispitivanja, kako bi se proverilo da li postoje dublji uzroci koji bi morali operativno da se leče.

* Kada bi životni vek bio 120 godina, koliko može da izdrži ljudsko srce, da li bi te godine svi dočekali gluvi?

- To nije pravilo. Postoje osobe koje bez obzira na svoje godine, imaju dobar sluh. Zbog toga nagluvost nije neraskidivno vezana za starost.

* Koje vrste oštećenja sluha nisu vezane za starost?

- Sekret u uhu ili hronična zapaljenja, koja dovode do oštećenja sluha i ugrožavaju život, nisu vezana za starost. Oštećenje sluha na nivou koštane kapsule, koja se zove otoskleroza, jeste oboljenje nepoznatnog uzroka. Možemo da rešimo problem tako što operacijom poboljšamo sluh, ali ne možemo da zaustavimo progresiju oboljenja. Kod otoskleroze, ne postoji zapaljenski faktor, ali oboljenje unutrašeg uha dovodi do formiranje nove kosti, koja može da zahvati Kortijev organ. To je obostrano oboljenje, gde na nivou srednjeg uha dolazi do smanjene provodljivosti.

* Na koji način se određuje stepen oštećenja sluha?

- Na osnovu vazdušne i koštane provodljivosti. Procenjuje se na kom nivou decibila pacijenet čuje. U zavisnosti od toga, ispituje se frekvenca, od 125 do 8.000 herca. Prema odrednici koju je prihvatio Republički fond zdravstvenog osiguranja, teže oštećenje na osnovu kojeg se dobija slušni aparat iznosi 65 decibela u govornim frekvecijama, odnosno 500 do 2.000 herca.

* Da li je za pacijenta opasnije kada oštećenje nastaje postepeno, ili naglo?

- Nagli gubitak sluha znači da pacijent treba hitno da se obrati lekaru, zato što postoji mogućnost da postoji neki dublji uzrok. To može da bude problem na nivou unutrašnjeg uha, kao što je apopleksija. Ukoliko se pacijnet javi na vreme, u prva tri dana, primenom određenih lekova sluh može da se oporavi. Postepeni gubitak je drugačiji problem, jer pacijent nije svestan da gubi sluh. Zbog toga može da prođe mnogo vremena dok se ne obrati lekaru. Ako se javi tek kada dođe do težeg oštećenja, mogućnosti lečenja su smanjene.

* Na koji način ovi problemi mogu pravilno da se dijagnostikuju?

- To se mora obaviti u specijalizovanim ustanovama koje imaju audiološku opremu za ispitivanje sluha. Radi se liminarna audiometrija u gluvoj sobi, da bi se odredio pravi stepen oštećenja. Ustanove poput Kliničkog centra Srbije imaju aparaturu za dijagnostiku i gluve sobe, što je veoma važno.

* Da li slušni aparat pomaže da se sluh potpuno vrati u normalu?

- Da, ukoliko je oštećenje sluha do 80 decibela. Nakon toga, ne mogu da daju takvu razumljivost, već to mora da se reši operacijom. Važno je da pacijent zna da ne treba da čuje glasno, nego da razume zvukove. Ako uz aparat čuje suviše glasno, to dovodi do dodatnog oštećenja neuroepitelnih ćelija. Dešava se da pacijenti pojačavaju aparat, ali da im to ništa ne pomaže.

* U kojim slučajevima je operacija rešenje?

- U pojedinim situacijama kada postoji oštećenja sluha na nivou srednjeg uha, zapaljenski faktor, oštećenja bubne opne, sekret u uhu i otoskleroza. Operacije mogu da pomognu i kada postoje teška oštećenja, iznad 80 decibela. Kada postoji tako veliki stepen oštećenje neuroepitelnih ćelija, da slušni aparat više ne pomaže, može da se ugradi kohlearni implant, koji vraća normalno funkcionisanje. Postoje i druge operacije, kad se ugrađuju implanti za srednje uho, u slučajevima kada je sluh između 60 i 80 decibela.

GLUVOĆA USPORAVA RAD MOZGA

* KOLIKO JE VAŽNA FUNKCIJA SLUHA ZA PSIHIČKO ZDRAVLjE?

- Što više informacija dobija, mozak je sve aktivniji. Postoje istraživanja koja potvrđuju koliko je bitno imati dobar sluh, koji omogućava bolju aktivnost mozga. Spoljašnji imputi vrše aktivaciju moždanih ćelija na jedinstven način. Zato je važno nošenje slušnog aprata, jer to pacijenta održava zdravim, stabilnim i ne isključuje iz sveta. Omogućava mu komunikaciju među ljudima i pravilno funkcionisanje mozga.