Za urinarne infekcije krive su i paratiroide

POREMEĆAJ nivoa kalcijuma u krvi najčešće dovodi do problema sa osteoporozom. Disbalans ovog značajnog minerala uglavnom je uzrokovan narušenom funkcijom u lučenju hormona paratiroidnih žlezda, ali i zbog nedostatka vitamina D.

U intervjuu za "Novosti", pukovnik profesor dr Zoran Hajduković, endokrinolog Vojnomedicinske akademije, kaže da se neodgovarajući rad paratiroidnih žlezda lako otkriva uobičajenom analizom krvne slike, ali da je u poslednjih od 10 do 15 godina, od kada postoje savremene laboratorijske pretrage, uočeno da se pojačano lučenje paratiroidnog hormona sve češće javlja kao posledica nedostatka vitamina D.

- Deficit ovog značajnog vitamina je široko zastupljen u našoj, ali i svetskoj populaciji. On je, pre svega, povezan sa stepenom izlaganja sunčevoj svetlosti, kao i sa načinom ishrane.

* Koji simptomi upućuju na povećano lučenje hormona paratiroida i nedostatak vitamina D?

- Pojava kamena u bubregu i mokraćnim kanalima, česte urinarne infekcije, mogu da budu posledice hiperparatiroidizma, koji se ispoljava sa povišenim vrednostima parathormona i kalcijuma, kao i poremećajima nivoa fosfora, alkalne fosfataze. Pored bubrežnog vida bolesti, neretko se javlja i koštani vid, uglavnom kao osteoporoza. Najveći broj pacijenata ima takozvani biohemijski vid bolesti, propraćen poremećajem u nivou kalcijuma, fosfora, parathormona, bez drugih propratnih simptoma. Hiperparatiroidizam, takođe, može da bude uzrok hipertenzije, kao i ulkusne bolesti.

* Zašto dolazi do poremećaja u funkciji paratiroidnih žlezda?

- To su žlezde koje se nalaze u vratnom delu, iza štitaste žlezde i obično ih ima četiri. Nekada može da ih bude i više, što su retka stanja, a ponekada mogu da budu i atipično lokalizovane. Paratiroidni hormon zajedno sa vitaminom D utiču na održavanje ravnoteže kalcijuma, fosfora i samim tim na održavanje homeostaze koštanog sistema. U sve to uključen je i uticaj parathormona na apsorpciju kalcijuma u crevima i bubrezima. Kada govorimo o primarnom hiperparatiroidizmu, to najčešće bude posledica adenoma - benigne promene na paratiroidnim žlezdama, retko se radi o karcinomu koji ima lošu prognozu. Primarni hiperparatireoidizam neretko može da bude udružen sa oboljenjima hipofize i nadbubrežnih žlezda.

* Osim krvne slike, koje pretrage se još rade u utvrđivanju stanja paratiroida?

- Kada lekar po nalazu krvne slike uoči neke poremećene vrednosti kalcijuma, fosfora i alkalne fosfataze, on upućuje pacijenta i na analizu parathormona. U dijagnostici je potreban i ultrazvučni pregled žlezda, a često se primenjuje i scintigrafija. Kada hiperkalcemijumu ne možemo da povežemo sa morfološkim promenama u paratiroidama, onda tragamo za drugim oboljenjima. To su najčešće maligne bolesti, kao što su karcinom dojke, prostate, hematološke bolesti ili uznapredovala stanja drugih karcinoma sa metastazama u koštanom sistemu.

* Šta se dešava u slučaju smanjenog lučenja parathormona?

- U praksi se nalazi i hipoparatireoidizam, smanjeno lučenje parathormona, praćeno niskim vrednostima kalcijuma.Simptomi sniženog kalcijuma manifestuju se trnjenjem lica, prstiju šaka, pa sve do pojave tetanije ili grčenja mišića, stanja koje nekada nože da podseća na epileptični napad. Do hipokalcemije može da dođe i iz autoimunih razloga, nakon velikih operacija ili zračne terapije vratne regije.

* Kako se leči poremećaj u radu ovih žlezda?

- Kada jasno dokažemo izmenjenost neke od paratiroidnih žlezda, što je najčešće samo jedna, a nekada mogu da budu i dve, one se hirurški odstranjuju. Organizam posle operacije najčešće uspostavi normalno stanje, a ako se to ne desi, uvode se preparati za korekciju kalcijuma i vitamina D. Kod bubrežnih bolesnika koji su na hemodijalizi i koji pate od sekundarnog hiperparatiroidizma uglavnom su izmenjene sve četiri paratiroide. U toj situaciji uklanjaju se sve četiri, a zatim se jedna ili deo jedne implantira u mišićne strukture vrata.

KARCINOM

* Koliko je čest karcinom paratiroidnih žlezda?

- Karcinom paratiroida se javlja kod manje od jedan odsto pacijenata. Za njegovo utvrđivanje i lečenje koristi se sličan dijagnostički i terapijski pristup, ali su prognoze za izlečenje mnogo neizvesnije.