Prvi pregled već u 45. godini!

Blagovremeni odlazak lekaru omogućava da se na vreme spreči nastanak ozbiljnih bolesti, od kojih pojedine mogu biti i fatalne. Među ozbiljnim oboljenjima izdvaja se karcinom prostate, najčešći maligni tumor kod muškaraca u Evropi i SAD. Drugi je uzrok smrtnosti kod muške populacije, odmah posle karcinoma pluća. Da je ovo oboljenje krajnje ozbiljno najbolje pokazuje i ustanovljen mesec borbe protiv raka prostate, a to je upravo novembar u kome se nalazimo.

Koliko je važna rana dijagnostika u prevenciji i lečenju ove bolesti, objašnjava urolog dr Milutin Kozomara iz poliklinike Ars Medika:

- Rana dijagnostika je izuzetno važna, jer je čak 15 odsto od svih dijagnostikovanih karcinoma, rak prostate! Međutim, ukoliko bi muškarci poštovali određena pravila i odlazili redovno na preglede, njegova učestalost bi se smanjila. Pre svega, svaki muškarac, jednom godišnje, posle 45. godine treba da se javi na rutinski pregled prostate, a oni koji imaju genetsku predispoziciju za ovu bolest, i pre. Ovo naglašavam, jer se pokazalo da su muškarci neodgovorniji kada je reč o preventivnim pregledima, u odnosu na žene. Pritom, njihov nemarljiv odnos prema sopstvenom zdravlju nema nikakve veze sa obrazovanjem. A u slučaju karcinoma prostate, pokazalo se, većina dolazi kada je bolest uznapredovala, često sa metastazama i nepodnošljivim bolovimlja.

* Šta podrazumeva preventivna dijagnostika?

- S obzirom na to da nijedan karcinom, pa ni karcinom prostate, u početku ne daje nikakve upečatljive simptome, veoma je važno na vreme otkriti njegovo eventualno prisustvo. U tom trenutku i rezultati lečenja su najbolji. U rutinskom pregledu se obavezno radi PSA (prostatični specifični antigen) test, odnosno laboratorijskom analizom krvi traži se specifičan marker za karcinom prostate, čije su vrednosti visoke. Međutim, moram da naglasim, da u ispitivanju tumora bilo kog organa ne postoji nijedan apsolutno pouzdan tumorski marker, što se, naravno, odnosi i na PSA marker.

* Šta, tačno, hoćete da kažete?

- Primera radi, kod 10 do 20 odsto obolelih karcinom se dijagnostikuje i kada su vrednosti PSA markera normalne ili snižene. S druge strane, povišene vrednosti ne moraju uvek da ukažu na karcinom. Javljaju se i kod benignog, odnosno dobroćudnog uvećanja prostate, ukoliko je prisutna upala ovog organa, ali i posle kateterizacije mokraćne bešike. Osim toga, povišene vrednosti prate i godine života. Da bi se izbegla ova vrsta nedoumice, poslednjih godina se radi još jedan tumorski marker iz urina. Rektalni pregled je takođe obavezan deo jer se na taj način može osetiti sumnjiva promena u prostati. Bitan dijagnostički postupak je i ultrazvučni pregled, kao i skener i magnetna rezonanca.

* Kako se onda dolazi do prave dijagnoze?

- Kod svake sumnje na karcinom prostate porede se vrednosti PSA markera, rektalnog i ultrazvučnog pregleda. Predlaže se i bipsija prostate uzimanjem uzoraka. Uzorke analizira patolog i daje podatke o tumoru, njegovom stepenu zloćudnosti, ograničenosti i proširenju. Ako su nalazi biopsije negativni a i dalje postoji sumnja na karcinom jer PSA marker raste, bipsija treba da se ponovi. Ovo je bitan podatak, zato što se čak polovina karcinoma biopsijom ne otkrije.

* Koji su faktori rizika za pojavu bolesti?

- Na pojavu bolesti najčešće utiču starenje, etnička pripadnost i genetska predispozicija. Kada je reč o starenju, najveći broj obolelih se javlja posle 70. godine. Međutim, i kod mlađih od 50. godine karcinom prostate se javlja kod blizu dva odsto muške populacije. Obdukcijski nalazi su otkrili i da se učestalost ovog zloćudnog tumora uvećava sa godinama kod gotovo 30 odsto pacijenata koji u 50-oj godini nisu išli na preventivni pregled, pa samim tim nisu mogli ni da znaju da imaju karcinom. Zbog ubrzanog stresogenog načina života i ishrane, najčešće se javlja ali i najranije dijagnostikuje u razvijenim zapadnim zemljama, Skandinaviji, SAD, Australiji i Novom Zelandu. Generalno posmatrano, za nastanak ove bolesti u priličnoj meri odgovorna je gojaznost i gonokokne, odnosno polne infekcije.

* A šta pokazuje etnička pripadnost i genetska predispozicija?

- Što se tiče rasne pripadnosti najzastupljeniji je kod crnaca, a najmanje kod Japanaca i Kineza. Zašto je to tako nema preciznog objašnjenja. Kada je reč o genetskoj predispoziciji, čak 90 odsto svih karcinoma prostate ima korene u nasleđu. Ukoliko je otac imao karcinom, rizik je dva do tri puta veći da od iste bolesti u prvoj naslednoj liniji oboli i sin. Naravno, u sadejstvu sa nasleđem bitnu ulogu igra i životna sredina, odnosno razna industrijska, aerozagađenja, kao i zagađenja pesticidima i herbicidima u hrani. Zato se i insistira da muškarci opterećeni genetskom komponentom na preventivne preglede krenu već posle 45. godine.

ŠTA JESTI, A ŠTA IZBEGAVATI?

Način ishrane je vrlo bitan za nastanak karcinoma prostate. Da bi se, primera radi, faktor rizika kroz ishranu sveo na najmanju moguću meru, treba unositi smanjene količine masti životinjskog porekla, manje crvenog mesa, kao i hrane koja sadrži estrogene i fitoestrogene.

Osim toga, ne treba preterivati u konzumiranju mleka i mlečnih proizvoda. Preporuke su da se upražnjava mediteranska ishrana, unos biljnih, a naročito maslinovog ulja, orašastih plodova, semenki od bundeve, soje, graška, sočiva, pasulja. Posebno mesto, zbog bogatstva likopenom, pripada paradajzu i soku od ovog povrća, kao i soku nara - naglašava naš sagovornik.

SIMPTOMI BOLESTI

Iako u ranim stadijumima nastanka karcinoma uglavnom nema nekih specifičnih simptoma, sa napredovanjem bolesti oni počinju da se ispoljavaju. U kasnim stadijumima javalja se otežano mokrenje, tanji mlaz sa osećajem neispražnjene bešike, češće mokrenje, a noću i više puta. Nije neobično da se javi krv u mokraći a ponekad i u spermi, kao i delimičan ili potpun zastoj mokraće. Napredujući karcinom se širi prema bešici, mokraćovodima i neposrednom okruženju, zbog čega može da se javi proširenje bubrega i druga oboljenja ovog organa, bolovi u lumbosakralnom, odnosno krsnom delu, karlici, rektumu. Može da se javi i anemija praćena gubitkom telesne težine. Kada metastazira u limfne žlezde i koštani sistem, a najčešće u lumbosakralni predeo kičme i karlice, nastaju jaki bolovi koji zahtevaju poseban tretman - objašnjava dr Kozomara.