HIPERTENZIJA i pojava propuštanja belančevina kroz bubrege dugo su bili sinonimi za preeklampsiju. Prema novoj klasifikaciji, čak i blaga hipertenzija koja iznosi 140/90 mmHg, uz jedan od pet pratećih simptoma, takođe ukazuje na postojanje ove bolesti, jednog od vodećih uzroka smrtnosti žena u trudnoći.

Glavobolja, nizak nivo trombocita, visoka vrednost jetrinih enizima, smetnje sa disanjem i visok kreatinin, uz blagu hipertenziju, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije jesu preeklapsija.

- Visoke vrednosti krvnog pritiska, iznad 180 mmHg mogu dovesti do pucanja krvnih sudova u glavi i pojave moždanog krvarenja, što je u 90 odsto slučajeva i uzrok smrtnog ishoda kod preeklampsije. Krvni pritisak trudnice viši od 160/110 mmHg smatra se urgentnim i zahteva hitnu primenu lekova. Ipak, treba znati da 20 odsto žena sa preeklampsijom nema hipertenziju, što ne znači da je njihovo stanje manje ozbiljno - objašnjava u intervjuu za "Novosti" profesor dr Ljiljana Mirković, specijalista ginekologije i akušerstva i načelnik akušerske intezivne nege Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, autor nedavno objavljene knjige "Preeklampsija".

* Šta se preduzima kada se dijagnostikuje preeklampsija?

- Kada je trudnoća odmakla, a dođe do razvoja preeklampsije, potrebno je sprovesti što hitniji porođaj, a to je najčešće carski rez. Kada preeklampsija nastane rano, lekar mora da "izvaga" da li da ranije prekine trudnoću da bi spasio život žene i obavi prevremeni porođaj, koji, s druge strane, donosi različite posledice po još nezrelo novorođenče.

* Osim što je često povezana sa visokim pritiskom, kakva je bolest preeklampsija?

- To je sistemsko oboljenje koje nastaje u prvom trimestru trudnoće. Posteljica sintetiše najrazličitije nepovoljne faktore koji prolaze u krvotok majke i dovode do oštećenja krvnih sudova u organizmu trudnice. Najčešće su pogođeni krvni sudovi bubrega, jetre i mozga, što za posledicu ima propuštanje proteina kroz bubrege, odnosno proteinuriju. Usled oštećenja krvnih sudova jetre rastu i jetrini enzimi (transaminaze), dok kao rezultat oštećenja krnih sudova mozga može doći do pojave eklampsije. Jedina terapija koja eliminiše bolest u potpunosti je porođaj.

BEBU SPASAVA DVA DANA TERAPIJE * Postoji li terapija koja pomaže da beba lakše podnese prevremeni porođaj zbog preeklampsije? - Imamo mogućnost da majci damo terapiju koja potpomaže da bebina pluća budu zrelija u slučajevima kada moramo prevremeno poroditi trudnicu. Ta terapija treba da se sprovodi dva dana, kako bi imala efekta. Ipak, često je teško i vrlo neizvesno izdržati tih 48 sati kada je žena teško bolesna, da biste povećali šanse za fetus. Ovo su i najkompleksnije odluke koje lekari moraju da donesu.

* Postoje različiti vidovi ove bolesti?

- Blaži vid bolesti je povišeni krvni pritisak i proteinurija, uz nepostojanje drugih oštećenja. Ukoliko uz povišen krvni pritisak postoje simtomi multiorganskog oštećenja, kao što su glavobolja, visoki jetrini enzimi, smetnje sa disanjem, niski trombociti ili visok kretainin, to može da se smatra teškom formom bolesti. Najteži vidovi su eklampsija i HELLP sindrom, kod kojeg dolazi do razgradnje crvenih krvnih zrnaca, smanjenja broja trombocita i teškog oštećenja jetre.

* Koje su karakteristike HELLP sindroma?

- HELLP sindrom je urgentno stanje. Pojava intenzivne glavobolje, bola u gornjem delu trbuha i ispod desnog rebarnog luka i povraćanje u drugom trimestru trudnoće moraju biti shvaćeni ozbiljno kao HELLP sindrom, sve dok se vrlo jednostavnim analizama ne dokaže suprotno. Žene sa ovim sidromom nemaju hipertenziju, ali više od 90 odsto trudnica ima bol u gornjem delu trbuha, mučninu, gađenje i povraćanje.

* Koliko često je i život novorođenčeta ugrožen zbog ove bolesti?

- Rizik po ženu je najčešće mnogo veći. Ipak, zbog sužavanja krvnih sudova, kod bebe može doći do zastoja u rastu i pojave hroničnog nedostatka kiseonika. Teška preeklampsija je u 90 odsto slučajeva kombinovana sa zastojem u rastu ploda, a ponekad i intrauterusnom smrću.

* Koliko je teško dijagnostikovati ovo oboljenje?

- Iako se uvek razvija u prvom trimestru, teško se dijagnostikuje u prvih 20 nedelja i najčešće se otkriva tek kada se pojave simtomi, posle 20. nedelje trudnoće. Odnedavno postoji mogućnost da se od 11 do 14 nedelje uradi ultrazvuk i dopler uterinih krvnih sudova, koji zajedno sa merenjem srednje vrednosti arterijskog krvnog pritiska i određivanjem PLGF (placentni faktor rasta) mogu predvideti pojavu preeklampsije u kasnijem toku trudnoće.

* Jesu li to najmoderniji testovi za rano otkrivanje?

- Jedan od najnovijih testova, koji se primenjuje u Nemačkoj i Engleskoj, sada se radi i u Kliničkom centru Srbije. Uz pomoć ovog testa može da se isključi postojanje preeklampsije, ali i da se upotrebi u svrhu diferencijalne dijagnoze i predikcije nepovoljnog ishoda za majku i fetus. Rezultati našeg rada su saopšteni na nedavno održanim svetskom i evropskom kongresu perinatalne medicine.


* Na koje načine se danas kontroliše ova bolest?

- Terapija kojom se bolest drži pod kontrolom godinama se nije menjala, ali je važno rano otkrivanje i otpočinjanje lečenja na vreme. Koriste se antihipertenzivni lekovi namenjeni trudnicama i važno je primeniti tačno propisane doze magnezijum sulfata pod kontrolom lekara, kako preeklampsija ne bi prešla u eklampsiju. Osim toga, postoje najnoviji pokušaji da se terapijom eliminišu određene supstance iz krvi majke, što otvara novo poglavlje u lečenju preeklampsije.

* Može li preeklampsija da se prevenira?

- Nedavno je objavljena studija u kojoj se potvrđuje da aspirin može da bude dobra prevencija. Terapiju aspirinom potrebno je započeti pre 16. nedelje trudnoće. Ovakav način prevencije može da spreči pojavu rane preeklampsije kod 60 odsto trudnica.

* Koje trudnice imaju najveći rizik od ove bolesti?

- Najveći rizik je kod žena koje imaju antifosfolipidni sindrom, bubrežna oboljenja, šećernu bolest, trombofilije, koje su veoma mlade ili su starije od 40 godina. Posebno su u riziku trudnice sa bliznačkim trudnoćama.