Nije svako vraćanje krvi prolaps

PROLAPS mitralne valvule nastaje kada se listići zalistka savijaju prema levoj pretkomori pri kontrakciji srca, pri čemu dolazi do vraćanja krvi. Dijagnostikovanje ovog problema podrazumeva ispunjavanje nekoliko kriterijuma, kao što su debljina listića veća od pet milimetara, teža mitralna regurgitacija i propadanje listića zalistka.

Neki podaci pokazuju da gotovo 40 odsto stanovništva ima sindrom prolapsa mitralne valvule, ta brojka je zapravo manja i iznosi 10 odsto. Razlog zbog kojeg su mnogi proglašavaju "obolelim" jeste neadekvatna dijagostika, loše "čitanje" ultrazvuka i ne uzimanje u obzir parametra koji moraju da budu ispunjeni da bi dijagnoza prolapsa bila važeća, objasnio je za "Novosti" dr Slobodan Tomić, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

- Dijagnostika podrazumeva ultrazvuk srca, odnosno dvodimenzionu ehokardiografiju. Važno je da kardiolog koji radi ultrazvuk prethodno bude obučen da vidi razliku između blažih i težih oblika prolapsa mitralne valvule.

Neklasičan prolaps postoji kada jedan ili oba listića prolabiraju, ali su normalne debljine. To se smatra benignom anomalijom i anatomskom varijantom normalnog zalistka. S druge strane, primarni oblik postoji kada izmenjeni listići valvule prolabiraju u pretkomoru za dva milimetra, kaže dr Tomić.

- Ukoliko se pokaže da postoji prolapas, on je kod većine ljudi beznačajan, ali u pojedinim slučajevima, tokom godina stanje može da se pogorša. Zbog toga je svaku vrstu prolapsa potrebno redovno pratiti i kontrolisati se na svakih godinu dana - kaže naš sagovornik.

U većini slučajeva prolaps ne zahteva terapiju, pacijenati nemaju nikave tegobe ili imaju blage ehokardiografske kriterijume. Kod drugih ipak mogu da se pojave nespecifični simtomi poput pritiska u grudima, zamaranja, ubrzanog lupanja srca, blage nesvestice i migrene.

- Kod slučajeva sa simptomima kao što su ubrzan rad srca ili bolno stezanje u grudima, mogu da se koriste beta-blokatori koji smanjuju broj otkucaja srca i sprečavaju aritmije.

Kod pacijenata kod kojih postoji teška mitralna regurgitacija, odnosno veliko vraćanje krvi u levu pretkomoru zbog nezatvaranja kuspisa mitralne valvule i posledičnog popuštanja kontraktilne snage srčanog mišića, potrebno je operativno lečenje.

KOMPLIKACIJE

Najčešća komplikacija prolapsa mitralne valvule je mitralna regurgitacija, odnosno vraćanje krvi u levu pretkomoru usled gubitka normalnog zatvaranja listića.

- Može se označiti kao akutna ili hronična. Pojedine faze hronične mitralne regurgitacije su usled dugogodišnjeg trajanja povezane sa insuficijencijom srca i aritmijama - kaže dr Tomić.