Upozorenje da je izlaganje tela sunčevim zracima štetno ima uporište samo ukoliko se u ovom maniru preteruje. Umereno "druženje" sa ovim izvorom života je neophodno, jer nosi mnogobrojna preimućstva. Baš pod uticajem ultraljubičastih zraka sunčeve svetlosti stvara se vitamin D, odgovoran za naše sveukupno zdravlje. Međutim, stručne analize pokazuju da stanovništvo gotovo cele planete, pa tako i naše, u organizmu nema dovoljno "sunčanog vitamina", iako je njegovo prisustvo od izuzetne važnosti.

U čemu se ogleda značaj vitamina D, objašnjava endokrinolog profesor dr Miloš Žarković iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije:

- Vitamin D je važan za ceo organizam, a pre svega za zdravlje kostiju. Nedovoljne količine kod dece dovode do rahitisa, a kod odraslih se javljaju osteoporoza i osteomalacija, gde dolazi do razgrađivanja kostiju. Njegov deficit dovodi i do pojedinih malignih bolesti, a izaziva i povećanu učestalost obolevanja od bolesti štitaste žlezde. Vitamin D, zapravo, ima ključnu ulogu u radu pet najvažnijih sistema u organizmu.

* Koji su to sistemi?

- Neizostavan je u imunom i kardiovaskularnom sistemu, pankreasu, mišićima i mozgu. U radu imunog sistema važan je za sveukupnu otpornost organizma. Ako ga nema u dovoljnim količinama trpi i kardiovaskularni sistem, jer uslovljava pojavu hipertenzije. Optimalne količine su važne i zbog fertiliteta, odnosno plodnosti određene osobe. U pankreasu je neophodan za održavanje dobre sekrecije, odnosno lučenja insulina. U mozgu je bitan za optimalno održavanje nervnog sistema, kao i za mišiće.

* Ima li vitamina D dovoljno za sve potrebe organizma?

- Njegov deficit je u stalnom porastu. Sa manjom količinom od neophodne živi 64 odsto stanovništva na celoj planeti. Postoje i delovi gde je deficit prisutan kod čak 80 procenata ljudi. U Evropi sa nedovoljnom količinom vitamina D živi 58 odsto osoba, ali se taj deficit smanjuje što se dublje ide na jug u regije Mediterana. To je i razumljivo, s obzirom na ishranu i količinu sunčeve svetlosti koja je južno prisutna tokom cele godine. U letnjim mesecima kada najviše ima sunčanih dana dovoljno je svakodnevno izlagati šake i lice 15 minuta da bi se obezbedila dovoljna količina. Nažalost, od oktobra do maja na našoj geografskoj širini nema dovoljno sunca za njegovo stvaranje, pa je neophodno da se unosi hranom, pa čak i kroz suplemente.

* U kojim namirnicama ga ima najviše?

- Najveće količine vitamina D nalaze se u namirnicama životinjskog i biljnog porekla, odnosno jajima i ribi. Kada je reč o jajetu, treba jesti žumance, jer je ono bogato ovim vitaminom. Među ribama, losos se nalazi na prvom mestu po bogatstvu ovim vitaminom. Za one kojima iz nekih razloga losos nije dostupan, na meniju mogu da se nađu manje masne ribe. U tom smislu tuna i sardine su pravi izbor. Dve male sardine, primera radi, zadovoljavaju deset odsto dnevnih potreba. Inače, preporučene dnevne doze za vitamin D su 800 internacionalnih jedinica (IJ). Toliko ima losos težak 80 grama, dok, recimo, jedno žumance ima 25 internacionalnih jedinica.

* Kako, onda, da unesemo dovoljne količine?

- Istina, većina namirnica je siromašna vitaminom D, ali zato prehrambena industrija, u dogovoru sa stručnjacima, sve više proizvodi određene artikle fortifikovane, odnosno obogaćene ovim vitaminom. Recimo, dodat vitamin D u mleko daje dobitnu kombinaciju za razvoj i očuvanje zdravih kostiju. Ovakvo mleko, inače bogato kalcijumom, obezbeđuje optimalan unos važan u detinjstvu i pubertetu, kada je razvoj kostiju i celog organizma najintenzivniji. Odrasle osobe nedostajući vitamin D mogu da nadomeste različitim suplementima, koji mogu da se nabave u apotekama. Ali nikako na svoju ruku, već prethodno treba da se konsultuju sa lekarom. I, naravno, nikako ne treba zaboraviti blagotvorno delovanje sunčevih zraka. Potrebno je da se što više boravi na otvorenom, bez preterivanja u direktnom izlaganju suncu.

ČUVA PANKREAS I PROSTATU

Redovnim uzimanjem vitamina D u tabletama ili kapsulama, uz konsultaciju sa lekarom, može znatno da se smanji opasnost od razvoja karcinoma gušterače, tvrde naučnici na Nortčester univerzitetu u američkoj državi Ilinois. Isto se odnosi i na karcinom prostate, dojke i debelog creva. Ustanovljeno je da se uzimanjem dnevnih preporučenih doza od 400 jedinica, rizik od razvoja karcinoma gušterače smanjuje za čak 43 odsto. Istraživanja su pokazala da vitamin D blokira širenje kancerogenih ćelija, a tkivo gušterače sadrži visoke nivoe enzima, koji ovaj vitamin pretvaraju u svoj aktivni oblik.


NERVOZA I PREJEDANjE

U jetri i bubrezima vitamin D se pretvara u aktivan oblik, koji se putem krvi prenosi do crevne sluzokože. Na tom mestu pomaže u stvaranju specifične belančevine, koja obezbeđuje apsorpciju kalcijuma u sluzokoži creva. Potreban je i za apsorpciju i vezivanje kalcijuma i fosfora u organizmu, kao i za pravilnu mineralizaciju, rast i oblikovanje kostiju. Ukoliko ga nema dovoljno, noge zbog krivljenja kostiju dobijaju O i iks oblik. Takođe, zahvaljujući vitaminu D i UV zračenju, koncentracija anorganskog fosfora u serumu krvi je viša u proleće i leto, a niža zimi. Naučno je takođe dokazano da su ljudi koji imaju dovoljno vitamina D u organizmu manje skloni depresiji, nervozi, prejedanju ili naglim promenama raspoloženja. Osećaj gubitka snage, mišićna slabost, nesanica, zastoj u rastu kod dece, samo su neki od simptoma njegovog deficita - pojašnjava naš sagovornik.