TIŠTENjE u predelu prostate, nelagodnost i osećaj hladnoće u polnim organima, samo su neki od simtoma hroničnog prostatitisa, odnosno bakterijske upale prostate, koja se najčešđe razvija posle nelečenog akutnog zapaljenja ove muške žlezde. Vruća kupka, analgetici i određene namirnice mogu da budu od koristi obolelima, tako što će doprineti opuštanju mišića i smanjenju grčeva. Bundevine semenke, recimo, poznate su kao prirodni lek, a za ovaj efekat zadužen je cink kojim ove semenke obiluju u velikoj količini.

Oko 100 miligrama kvercetina dnevno ima protivupalno i antioksidativno dejstvo, koje ublažava simptome kod hroničnog prostatitisa. Dobri izvori kvercetina su sveže voće i povrće, citrusi, jabuke, grožđe, luk, peršun, biljni čajevi, domaće crveno vino, maslinovo ulje i crvene bobice. Selen takođe doprinosi zdravlju prostate, a njegov najbolji izvor je brazilski orah. Vitamini A, E i lecitin su takođe preporučljivi. Omega - 3 zdrave masnoćeiz ribljegili lanenog ulja pomažu kod upala prostate i deluju na poboljšanje celokupnog imuniteta.

Medikamentno lečenje hroničnog prostatitisa podrazumeva najpre otkrivanje uzročnika zapaljenja, koji mogu da budu "skriveni" duboko u tkivu prostate. Urolozi kažu da negativna urinokultura ne znači da infekcije nema, zbog čega se moraju uraditi specifične dijagnostičke metode i laboratorijske analize. Lečenje može da bude teško i dugotrajno, zbog toga što u hronično zapaljeno tkivo prostate antibiotici teško prodiru, navode lekari za ovu oblast medicine. Izbor antibiotika zavisi od uzročnika i može da se sprovodi i do tri meseca, uz kontrolu urologa.

Alfa blokatori služe da bi opustili mišiće bešike i olakšali protok urina. Oni se propisuju kada je glavni simptom hroničnog prostatitisa teško uriniranje. Izbor alfa blokatora za upotrebu može da zavisi od neželjenih efekata koji mogu da uslede. Neselektivni blokatori alfa moraju se pažljivo koristiti jer mogu previše snižavati krvni pritisak.

Hronični prostatitis, upozoravaju urolozi, često nastaje posle nelečenog akutnog zapaljenja prostate. Najčešći izazivači su bakterije ešerihija koli u pseudomonas, dok su simptomi najčešće veoma blagi. Ukoliko postoji bol, on nije jak, već tup, neprijatan i psihički iritirajući. Krv u mokraći ili spermi pojavljuje se samo u retkim slučajevima, dok potencijamože da bude oslabljena u većoj ili manjoj meri.


ZAPALjENjE

NAJČEŠĆA i najvažnija komplikacija kod hroničnog prostatitisa je infekcija urinarnog trakta, koja se, kako kažu urolozi, pravom terapijom može izlečiti, ali se najčešće ponovo javlja. Neretko dolazi i do zapaljenja semenih kesica, epididimisa ili testisa, dok se u prostati mogu stvoriti kamenci (prostatoliti).