OMAGLICE i nesvestice mogu da budu i simptomi usporenog srčanog ritma. Smatra se da je normalan broj otkucaja srca za odraslu osobu između 60 i 100 u minutu, a sve vrednosti ispod se medicinski karakterišu kao sporiji srčani ritam, ili bradikardija. Ovo stanje može da ukazuje na široku paletu oboljenja, ali može da bude i sama "priroda" srca i da ne daje nikakve simptome.

Profesor dr Siniša Pavlović, kardiolog Kliničkog centra Srbije, kaže da uzrok bradikardije najčešće ostaje nepoznat, ali da se iza tog nepoznatog uzroka može "kriti" i slabija ishranjenost srčanog mišića krvlju, a usporeni srčani rad prva je manifestacija tog deficita.

- Usporeni srčani rad ne mora da bude vezan samo za srčana oboljenja jer ga viđamo i kod pacijenata sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde - kaže profesor Pavlović. - Čest je i kod sportista, utreniranih osoba, ali postoji i kao konstituciona forma kod pacijenata kod kojih u dugom vremenskom periodu ne daje bilo kakve simptome.

Profesor Pavlović objašnjava da savremena medicina prihvata kao normalan broj otkucaja srca i vrednost iznad 50 u minutu. Razlog za ovu korekciju je u širokoj primeni lekova iz grupe blokatora beta receptora koji su vrlo korisni za srce, koji se od strane kardiologa često propisuju, a koji imaju efekat na usporenje srčanog rada do određene mere.

Inače, tokom noći srčani rad usporava i do 40 otkucaja u minutu, ali i za nijansu sporije. Zbog toga se noćni rad smatra posebnim opterećenjem i u svetu se drugačije vrednuje.

- Čovek nije biološki koncipiran da bude opterećen tokom noći - kaže profesor Pavlović. - Zato za profesije koje imaju noćni rad trebalo bi da se predvide posebne beneficije ili materijalna nadoknada. Naročito je poguban kult "noćnog života" koji je popularan među mladima.

Usporeni srčani ritam ispituje se i eventualno leči samo kada daje simptome ili je toliko izrazit da dugoročno predstavlja opasnost za pacijenta.

- Ukoliko se sumnja na usporeni rad srca, a nema potvrde elektrokardiogramom, preporučuje se holter monitoring - kaže prof. Pavlović. - Za period od 24 sata registrovanja elektrokardiograma se u najvećem broju slučajeva može potvrditi ili isključiti dijagnoza usporenog srčanog rada, a ukoliko je neophodno holter je moguće nositi i nekoliko dana. U izuzetnim slučajevima kod pacijenata kod kojih postoje nejasni uzroci sponatanih gubitaka svesti mogu se ugraditi ispod kože i mali aparati koji su "lovci na događaje" i koji će registrovati elektrokardiogram ukoliko do poremećaja u srčanom radu dođe.


SPORIJE, ALI DUŽE

PROFESOR Siniša Pavlović kaže da po nekim statistikama ljudi sa usporenim srčanim ritmom žive duže, ali da još duže žive oni kojima srce ne radi prebrzo.

- U zoologiji je poznato da dugovečne životinje imaju sporiji srčani rad, a one koje imaju ubrzani srčani rad žive kraće - kaže naš sagovornik. - Pravilo nije apsolutno primenljivo na ljudsku populaciju, ali je blizu primenljivosti.