Sva je prilika da je planeta Zemlja odlučila da kazni svoje nemarljive stanovnike. Na to ukazuju sve drastičnije klimatske promene koje gotovo da ne zaobilaze nijednu geografsku tačku. Tope se glečeri, besne vetrovi i požari, padaju "monsunske" kiše kao da spremaju potop. Posebna priča su duge iscrpljujuće suše, koje ostavljaju prostranstva bez trave i drugog rastinja, a ljude i životinje čine gladnim, žednim i bolesnim. Iako klimatolozi i drugi stručnjaci decenijama upozoravaju na moguću ovako tešku "odmazdu" prirode zbog svega što joj je učinjeno, svet kao da tek sada postaje svestan sopstvenog lošeg ponašanja i ozbiljnih posledica na opstanak života, onakvog kakvog ga znamo.

Ističući da se promena klime na globalnom nivou ozbiljno odražava i na Srbiju, jer pripadamo Dunavsko-karpatskom basenu koji se najbrže zagreva, meteorolog Goran Pejanović, pomoćnik direktora u Nacionalnom klimatskom centru Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kaže:

- Visoke temperature se beleže od Skandinavije do Južnog pola, odnosno i u podnebljima u kojima je do sada vladala umerena klima. Do nje je došlo zbog povećanih koncentracija ugljen-dioksida (CO2) u vazduhu i u okeanima, koji je stvoren nekontrolisanim spaljivanjem fosilnih goriva, a za to su najodgovorniji Kina i SAD. Za poslednjih milion godina u vazdušnom omotaču je bilo najviše 280 milionitih delova CO2, a danas je njegova koncentracija 40 odsto veća. Kao takav preplavio je celu planetu zbog čega Zemlja ne može da se izrači pa temperatura raste i na mestima kao što je Severni pol dovodeći do topljenja snega i leda. Posledično imamo seljenje vrsta kojima je to prirodno stanište kao što su beli medvedi, i koji pokušavaju da se prilagode novonastalim uslovima.

* To znači da je u prirodnom lancu sve povezano do čoveka?

- Apsolutno sve. Zbog fenomena "staklene bašte", izazvane velikim koncentracijama CO2 i metana, Zemlja je pregrejana. Klimatske zone se podižu ili pomeraju, pa kod nas klima postaje mediteranska, čak i severnoafrička, i takva će ostati, ukoliko se nešto hitno ne preduzme. Sever Evrope takođe je zahvaćen visokim temperaturama, koje postaju realnost. Topli pojasevi se, zapravo, nezaustavljivo šire, o čemu svedoče detaljna višedecenijska praćenja.

* Šta konkretno pokazuju?

- U periodu od 1961. do 1990. godine kod nas je bila očekivana jedna sušna godina na svakih šest. Od 1990. do 2015. godine, suša se javljala na svake tri. Duži broj sušnih dana i češćih kišnih, sa intenzivnijom količinom padavina, postaju redovna pojava. I još nešto važno - u Beogradu je, otkako su počela merenja 1888. godine, temperatura porasla za više od jednog stepena, pri čemu je poslednja dekada najtoplija. Dokazi potvrđuju da su ekstremne klimatske i vremenske pojave povezane sa neodgovornim ljudskim aktivnostima.


* Spomenuli ste i opasno podizanje temperature u okeanima?

- Naravno, temperatura raste i u okeanima što takođe dovodi do smanjenja kiseonika i propadanja koralnih grebena koji su vrlo važni za život u ovim vodenim prostranstvima, a posledično dalje i za čoveka. Već je nestalo 30 odsto koralnih grebena, povećava se kiselost, što se direktno odražava na opstanak vrsta. Nivo mora raste, a ako poraste između metar i dva doći će do potapanja mnogih ostrva i, opet, ugrožavanja ljudske i drugih vrsta. U ovako nastaloj ekstremnoj situaciji dolazi do velikih isparenja, pri čemu vazduh prima enormne količine vodene pare, a to dovodi do povećanih količina padavina, bujičnih poplava, stvaranja klizišta i odrona, čiji smo i mi postali redovni svedoci.

* U kojoj meri i na koji način se klimatski poremećaji odražavaju na zdravlje ljudi?

- Učestalost i intenzitet toplotnih talasa ima veliki uticaj na zdravlje, ne samo bolesnih, već i zdravih osoba. Prvo, elementarne nepogode katastrofičnih razmera kao što su vetrovi, vrućina, suša, požari, podizanje nivoa mora i okeana uvek odnose veliki broj žrtava. Ekstremne vrućine na organizam prave veliki atak jer remete normalnu sposobnost tela da reguliše temperaturu. Temperaturu, zapravo, regulišu srce i pluća, a ako je napolju vrelo srce brže kuca, dišemo ubrzanije i znojimo se da bi se rashladili. Međutim, kod ekstremnih vrućina, ove funkcije ne mogu da pomognu organizmu da se oslobodi toplote, zbog čega se unutrašnja temperatura podiže. U takvim okolnostima mogu da se jave visoka temperatura, grčevi i umor, pa i ozbiljne vrtoglavice i iscrpljenost, a u najgorem slučaju i moždani udar. Na velikim vrućinama i pojedini lekovi, kao što su medikamenti za snižavanje pritiska, alergiju, antidepresivi, čine ljude osetljivijim. Zapravo, mnogo ljudi je u ovakvim okolnostima ranjivije na bolesti.


* U kom smislu?

- Ekstremne vrućine povećavaju rizik od umiranja zbog srčanih bolesti, bolesti disajnih organa, bubrežnih bolesti, karcinoma kože... Labilne osobe su takođe posebno ugrožene. Primera radi, bolesti respiratornog trakta, a posebno astma i respiratorne alergije, mogu da postanu vodeće među bolestima zbog povećanog izlaganja polenu, u područjima gde je produžena vegetativna sezona. Razlog za pojavu ovih bolesti su i spore plesni u kišnim oblastima, ali i zagađenja iz vazduha i povećanje koncentracije toksina iz mora u vazduhu, kao i prašine dok traje suša. Na ovakve vremenske uslove posebno su osetljiva deca, stariji, osobe koje rade na građevinama i druge poslove na otvorenom, hronični bolesnici, trudnice, beskućnici, i posebno stanovnici velikih gradova. Primera radi, toplotni talas u Francuskoj je 2003. godine trajao duže od dva meseca. Za to vreme umrlo je 15.000 osoba, uglavnom starijih, a u celoj Evropi oko 70.000.


PARISKI SPORAZUM

U cilju smanjivanja CO2, u Parizu je pre tri godine, posle četiri decenije napora stručnjaka i drugih odgovorno svesnih ljudi, donet Pariski sporazum. Ovim sporazumom ogroman broj zemalja se obavezao na redukciju emisije CO2, a među njima i najveći zagađivači, Kina i SAD. Cilj sporazuma je da se ograniči porast globalne temperature za 1,5 stepen, jer je sada već jedan stepen. Ukoliko se ne preduzmu odgovarajući koraci, temperatura bi porasla za 4,5 stepena do kraja ovog veka, što bi imalo nesagledive posledice na čovečanstvo. Znate, u klimatologiji je, inače, samo jedan stepen izuzetno važan - naglašava naš sagovornik.