Većina astmu ne leči, jer su im lekovi skupi

OD oko 600.000 obolelih od astme u Srbiji, većina lek za ovu bolest uzima neredovno, pokazuje istraživanje Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije. Najčešći razlog zbog kojeg pacijenti ne uzimaju terapiju jeste što su im lekovi skupi. Prilikom podizanja medikamenta na recept oboleli mora sa najmanje 35 procenata da učestvuje u njegovoj ceni.

Profesor dr Branislava Milenković, pulmolog Kliničkog centra Srbije, u intervjuu za "Novosti" kaže da je o trošku države, bez plaćanja participacije, dostupan samo jedan inhalacioni lek, ali ga pacijenti izbegavaju jer uzrokuje veći broj neželjenih efekata od lekova savremenije generacije.

- Očekuje se dalji porast broja obolelih od astme, a razlozi su sve veći broj onih koji pate od alergijske kijavice, veće aerozagađenje i porast izloženosti duvanskom dimu. Istraživanje koje smo sproveli u saradnji sa Studentskom poliklinikom u Beogradu pokazalo je da čak 26,4 odsto mladih uzrasta od 19 do 25 godina puši. To je poražavajući podatak, jer upravo je duvanski dim uzrok upornog kašlja, nakupljanja šlajma, zviždanja u grudima.

* Koji su sve uzroci nastanka astme?

- Smatra se da je za nastanak i razvoj astme odgovorna interakcija brojnih faktora rizika, i to naslednih faktora, kao i faktora iz spoljne sredine. Dakle, to mogu da budu virusne infekcije, alergije iz vazduha i hrane, promene vremenskih uslova, magla, veoma hladan vazduh. Osim duvanskog dima jaki iritirajući faktori su i raspršivači u aerosolu, jaki mirisi, emocionalni stres i anksioznost, kao i lekovi poput aspirina, nesteroidnih antireumatika, beta-blokatori. Okidač za pojavu astme može čak da bude i fizički napor.

* Šta se dešava ako se astma ne leči?

- Disajne tegobe postaju sve učestalije, tačnije postaju svakodnevne, jer dolazi do oštećenja bronhija i to stanje je tada nepovratno. Prehlade i bronhitisi postaju sve češći, uz već otežano disanje i kašalj, a javljaju se i astmatični koji mogu da budu životno ugrožavajući. Astma je hronična bolest i može da ima dobru prognozu ukoliko pacijent u potpunosti prihvati predložene higijensko-dijetetske mere, kao i propisanu terapiju.

* Da li je moguće predvideti i sprečiti napad astme?

- Napadu astme, naročito alergijske, mogu da prethode uznemirenost, glavobolja, svrab kože, smetnje u varenju, kijavica ili zapušenost nosa, kašalj, u početku suv, a kasnije vlažan. Međutim, napad astme može da nastane naglo, bez ikakvih upozorenja i najčešće traje jedan do dva sata.

* U kojem procentu se astma javlja u detinjstvu, a koliko često kasnije?

- Od astme može da se oboli i u zrelim godinama, mada obično počinje u znatno ranijem životnom dobu nego druge hronične bolesti. Smatra se da čak 65 odsto svih napada astme kod školske dece nastaje usled infekcije rinovirusima. Terapijski pristup deci sa astmom je vrlo sličan lečenju odraslih, a zasniva se na primeni bronhodilatatora i antiinflamacijskih medikamenata.

* Da li se u odnosu na to razlikuje i po tipu?

- Kod najvećeg broja dece i adolescenata je astma alergijska, jer postoji nasledna predispozicija za alergijsku reakciju na alergene. Veliki broj bolesnika je pre pojave astme već bolovao od neke druge alergijske bolesti, poput atopijskog dermatitisa ili alergijske kijavice. Alergijsku astmu najčešće izazivaju kućna prašina, grinje, poleni drveća i korova, životinjska dlaka, razne industrijske hemikalije...

- Ciljevi lečenja obolelog od astme su smanjivanje tegoba sa disanjem ili kontrolisanje simptoma, sprečavanje pogoršanja bolesti, smanjivanje broja i težine napada, proređivanje intervencija hitnih medicinskih službi, održavanje normalne funkcije pluća i održavanje optimalnog funkcionisanja osobe. Svakako, u cilju prevencije napada astme veoma je važno izbegavanje faktora koji podstiču napad, kao i lečenje alergijske kijavice, sinuzitisa, gojaznosti, gastroezofagusne refluksne bolesti, anksioznosti i depresivnosti.

* Koje grupe lekova se koriste?

- Samo kada pacijent ima tegobe koriste se kratkodelujući bronhodilatatori. Oni su praktično terapija onim pacijentima koji imaju najlakši oblik astme. U drugoj grupi je hronična terapija i njen cilj je da se spreči zapaljenje bronhija. To su inhalacioni kortikosteroidi. Kada oni ne daju željeni efekat, uključuju se i dugodelujući bronhodilatatori. Oni šire disajne puteve, a imaju i blagi antizapaljenski efekat. Kod težih oblika bolesti se koriste i antiholinergični bronhodilatatori. Pacijenti koji imaju astmu i alergijsku kijavicu obično oralno uzimaju lekove iz grupe antileukotrijena. U slučaju najtežih oblika daju se sistemski kortikosteroidi. Tešku astmu, odnosno oblik bolesti koji se teško leči, ima 10 odsto obolelih.