Od sredine juna počeo je da se primenjuje novi pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane. Propis je donet radi obezbeđivanja visokog nivoa zaštite zdravlja i interesa potrošača i u apsolutnom je skladu sa Uredbom EU 1169/2011. Sa ovim pravilnikom bi trebalo da se uvede više reda, preciznosti i tačnosti u informacijama navedenim na proizvodima koje daju ključne karakteristike i utiču na odluku potrošača da li da ih kupi ili ne.

Šta sve deklaracije treba da sadrže, objašnjava bromatolog (nauka o hrani) sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu profesor dr Ivan Stanković, ekspert Evropskog tela za bezbednost hrane (EFSA):

- Pored informacija o konkretnim prehrambenim proizvodima, deklaracija sadrži i podatke o hrani u pratećim materijalima, jelovnicima u restoranima, medijima, prilikom kupovine hrane putem interneta... Na ovaj način se, zapravo, definiše odgovornost svih subjekata u poslovanju hranom u lancu od proizvođača do potrošača. Pod lupu je posebno stavljeno dovođenje u zabludu potrošača prilikom pripisivanja hrani posebnih karakteristika, koje ona, inače, ne poseduje.

* Šta pod tim mislite?

- Nedopustivo je naglašavanje prisustva ili odsustva određenih sastojaka koje imaju sve slične namirnice, kao što je, na primer, izjava "ulje bez holesterola". Na ovaj način potrošači se dovode u zabludu, jer veruju da je tako baš kod tog proizvoda. Sugerisanje pomoću izgleda, opisa ili slike određene namirnice ili sastojka, koji je, inače, u toj namirnici obično prisutan a nije, takođe ne sme da se navodi. Recimo, na deklaraciji stoji slika voća, a unutra ga nema, već se nalazi druga komponenta, odnosno samo voćna aroma.

* A kada je reč o čitljivosti?

- Kod deklaracija je definisano vidno polje, glavno vidno polje za različite oblike ambalaže, kao i najmanja dozvoljena veličina slova koja obezbeđuju jasnu čitljivost. Na deklaraciji obavezno moraju da budu navedeni naziv i kategorija proizvoda, kao i spisak svih sastojaka uključujući i aditive, i to po opadajućem redosledu u odnosu na njihovu zastupljenost u proizvodu. Mora da bude naglašena i neto količina proizvoda, rok trajanja, oznaka serije. Neophodna je napomena za pojedine kategorije hrane, uputstvo za upotrebu ukoliko je potrebno, kao i informacije o proizvođaču ili uvozniku.

* Da li je još nešto obavezno?

- Obavezno je isticanje 14 alergena u spisku sastojaka, i to drugačijim fontom, stilom ili bojom pozadine. Pod alergenima se podrazumevaju žitarice koje sadrže gluten, soja, susam, jaja, jezgrasto voće, kikiriki, riba, ljuskari, mekušci... Od sredine juna obavezna je i nutritivna deklaracija za većinu prehrambenih proizvoda. Ova deklaracija mora da sadrži podatke o energetskoj vrednosti, sadržaju masti, zasićenih masnih kiselina, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli. Uputno je da poseduje i informacije o sadržaju mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina, skroba, vlakana, vitamina i minerala.

* Da li se sa ovim deklarativne obaveze završavaju?

- Bilo bi takođe poželjno da, pored obaveznih informacija, deklaracija sadrži i dodatne informacije regulisane pravilnikom objavljenim početkom jula ove godine. Te informacije odnose se na izjave zdravstvenih poslenika koji objašnjavaju specifične nutritivne, odnosno hranljive i zdravstevne prednosti namirnica. Ove informacije treba da obezbede istinitost, jasnost i pouzdanost karakteristika vezanih za prehrambene artikle, što je veoma bitno, jer bi potrošačima omogućile adekvatniji i zdraviji izbor hrane.

ISTICANjE NUTRITIVNIH I ZDRAVSTVENIH PREDNOSTI

Nutritivna izjava ili tvrdnja ističe posebna svojstva određene namirnice, vezane za energiju ili hranljive sastojke, a koje sadrži u manjoj ili većoj meri. U tom smislu novi pravilnik insistira na navođenju važnih odrednica kao što su "bez soli", "bez šećera", "bogata vlaknima", " izvor proteina", "smanjena količina zasićenih masti"...

S druge strane, zdravstvenom tvrdnjom se sugeriše da postoji veza između unosa određene hrane ili pojedinih njenih sastojaka i zdravlja. Stručna zdravstvena izjava je važna jer objašnjava uticaj na smanjenje rizika od bolesti, kao i delovanje neke hranljive materije na rast, razvoj i funkcionisanje organizma, kontrolu telesne težine ili na psihološke funkcije. Odobrenih zdravstvenih izjava ima 250 i sve su prošle kontrolu Evropskog tela za bezbednost hrane (EFSA).

- Kao primer odobrene zdravstvene izjave navešću vitamin C koji "doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema". Izjava može da se koristi samo ukoliko količina konzumirane hrane obezbeđuje najmanje 15 odsto dnevnih potreba za ovim vitaminom. "Beta-glukani doprinose održavanju normalnog nivoa holesterola u krvi" je druga bitna izjava za hranu koja sadrži najmanje jedan gram beta-glukana iz ovsa ili ječma, što sve mora jasno da stoji na deklaraciji. I još jedan važan detalj. Prilikom prvog stavljanja hrane sa zdravstvenom izjavom na domaće tržište neophodno je da se obavesti Ministarstvo zdravlja, koje podatke iz podnetih obaveštenja koristi u svrhu monitoringa, odnosno praćenja zdravstvenih izjava navedenih na namirnicama - ističe dr Stanković.

ROK TRAJANjA

Za potrošače su jedinstvena pravila i tabele sa nutritivnim podacima i na proizvodima koji ranije nisu bili obuhvaćeni od presudne važnosti. Detaljnim obaveštenjima biće ostvareno pravo na zdraviji izbor namirnica, pa samim tim i na brigu o sebi i svojim porodicama. Kod brzo kvarljive hrane, kao što su meso i mlečni proizvodi, precizno je naznačeno "upotrebljivo do" sa navedenim datumom, posle kojeg ove namirnice ne treba da se konzumiraju. S druge strane, otpornije i kvalitetnije namirnice, koje se čuvaju i skladište pod odgovarajućim uslovima, imaju preporučeni datum, mesec ili kraj godine, kada im ističe rok trajanja. Na njihovoj deklaraciji stoji "najbolje upotrebiti do..." ili "najbolje upotrebiti do kraja...", nakon čega te namirnice takođe ne treba koristiti.