Kičmu treba čuvati dok je zdrava

ZGLOBOVI i ligamenti, kao delovi kičmenog stuba, tokom starenja gube na pokretljivosti i dolazi do degenerativnih promena. Kada počnu bolovi i pokretljivost se smanji, znači da je spondiloza "uzela maha" i da je terapija pod nadzorom lekara neophodna, kako bi se izbegla potpuna nepokretnost kičme i kompleksan operativni zahvat.

Iako sa starenjem neizbežno dolazi do degenerativnih procesa, svakodnevno izlaganje kičmenog stuba prekomernim zahtevima može znatno da ubrza oštećenje. Nakon 50. godine nepravilni položaji kičme "dolaze na naplatu" i rezultiraju trajnim promenama, gubitakom elastičnosti ligamenata i okoštavanjem.

- Slabinski deo nosi najveći deo tereta tela, pa je spondiloza na tom mestu najčešća. Drugo kritično mesto je vrat. Promene mogu da nastanu i na manje pokretnim delovima kičme, ali posledice su manje ozbiljne - kaže za "Novosti" visokostrukovni terapeut Marija Mišić iz ordinacije "Fokus fizikal".

U početnom stadijumu javljaju se prvi bolovi, ograničena pokretljivost i ukočenost, koji su najizraženiji u jutarnjim časovima. Kada se mišići "razgibaju" tokom dana, bol lagano popušta.

- Ukoliko se tada ništa ne preduzme, dolazi do konstantnog pritiska na nerv, što izaziva jake i oštre bolove. Zadebljali ligamenti pritiskaju nervno tkivo, zbog čega dolazi do smanjene pokretljivosti, nemogućnosti hodanja i trajne nepokretnost - kaže Marija Mišić.

Pacijenti treba da se trude da održavaju postojeću funkcionalnu sposobnost, koja može da se uspori ili ubrza životnim navikama. Plivanje, hodanje i ležeći položaj su najpovoljniji za kičmu, jer podržavaju prirodne pokrete i podstiču vitalne kapacitete. Fizikalnim procedurama, u određenoj meri može da se utiče na obnovu oštećenih tkiva i smanjenje bola.

- Terapija ima cilj da ublaži bolove i zatim vrati pokretljivost određenog dela kičme. Na prvom mestu se primenjuje specijalna fizikalna terapija, laser TENS i spinalna dekompresija određenog segmenta, koja omogućava da se disk vrati u ležište - kaže Marija Mišić.

Nepravilno vežbanje bez nadzora može da dovede do preopterećenja mišića i ligamenata, čije posledice se osećaju tek kada kičmeni stub počne da popušta. Zbog toga je važno vežbe izvoditi pod stručnim nadzorom, u skladu sa godinama, zdravstvenim stanjem i fizičkom formom, kaže naša sagovornica.

Dok je fizička aktivnost u prvim fazama bolesti poželjna, u kasnijim fazama kada su anatomske strukture trajno oštećene, svaki pokret može da dovode do pogoršanja.

Dugotrajan rad u nepravilnom položaju i sedenje su takođe nepovoljni za kičmu, jer lumbalni deo trpi veliki pritisak. Preporučuje se skidanje viška kilograma, koji izazivaju dodatno opterećenje.

RADITI VEŽBE KADA JE SVE KAKO TREBA

Za očuvanje zdravlja kičme važne su opšte higijenske navike, koje podrazumevaju redovno bavljenje fizičkom aktivnošću od najmlađeg uzrasta, a ne samo onda kada "muka natera".

- Najbolje je sačuvati zdrave zglobove i koštano-mišićne veze, koji čine da naša kičma funkcioniše. Na taj način, problemi u starosti biće manje izraženi - kaže fizioterapeut Marija Mišić.