Novo lice po 3D modelu

NA Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu poslednjih godinu i po uradili smo osam komplikovanih 12-časovnih operacija. Ali, to nije dovoljno. Potrebno je da se takvi zahvati izvode bar dva puta mesečno. Međutim, za 12-časovnu operaciju potreban je tim od najmanje 20 ljudi, koji je uhodan i gde svako besprekorno radi svoj deo posla. A, mi toliko sestara i lekara nemamo.

Ovo u intervjuu za "Novosti" kaže doktor Drago Jelovac, maksilofacijalni hirurg, napominjući da ni uz stručnost, nije lako uraditi potpunu rekonstrukciju vilice ili nadomestiti delove obraza, jezika ili nosa. Neophodni su, kaže, i entuzijazam i ljubav prema ovom poslu.

- Pored tehničara i medicinskih sestara, ekipu čine dvoje specijalista anesteziologije i reanimacije i najmanje dvoje specijalista maksilofacijalne hirurgije i rekonstruktivne hirurgije glave i vrata - kaže naš sagovornik.

* Zbog čega ova vrsta zahvata traje toliko dugo?

- Teško je sanirati povrede lica. Najčešće su to pacijenti povređeni u saobraćajnoj nezgodi ili im je deo lica odstranjen zbog tumora. Tim stručnjaka, predvođen maksilofacijalnim hirurzima, izvodi ovu složenu operaciju uzimajući delove kostiju, mišića i kože zajedno sa krvnim sudovima i "popravlja" defekte prednjeg dela glave. U toku operacije radi se od osam do 10 izdvojenih intervencija.

* Koji je najzahtevniji deo operacije?

- Najkomplikovanija je rekonstrukcija lica. Pod mikroskopom se spajaju vrlo mali krvni sudovi, arterije i vene, promera svega od dva do tri milimetra. Rekonstrukcija tkiva i povezivanje krvnih sudova mora da se sprovede u određenom vremenskom roku, da se omogući protok krvi i ishrana transplantata. Mikrohirurški zahvati smatraju se najzahtevnijom operativnom tehnikom i za njih je potrebno dosta vremena, strpljenja, a tim hirurga koji radi mora da bude veoma precizan i sinhronizovan.

* Koristite li "savremenu tehnologiju" za te zahvate?

- Ona nam je od velike pomoći. Pre operacije, na osnovu skenera glave pacijenta, prave se kompjuterski 3D modeli koji su nam odlični "vodiči" i pomažu hirurgu u preciznom radu. Pored vitalnog i zdravstvenog zbrinjavanja pacijenta, bitno je da budemo i umetnici i postignemo maksimalni mogući estetski efekat u rekonstrukciji lica.

* Koliko je pacijentu potrebno vremena da se oporavi?

- Pacijent ostaje nekoliko dana na intenzivnoj nezi, s obzirom na to da je to najkritičniji period za prihvatanje transplantata. Ovim intervencijama se čuva i omogućava normalno žvakanje, disanje, gutanje i govor, ali se postiže i prihvatljiv estetski rezultat. To značajno popravlja kvalitet života i pozitivno utiče na psihološku i socijalnu adaptaciju bolesnika.

* Zašto se ova složena intervencija ne radi u više navrata?

- Zbog toga što primena hemio i zračne terapije, kao i stvaranje ožiljnog tkiva posle operacije značajno otežavaju i umanjuju šansu za uspešnu rekonstrukciju, jer krvni sudovi postaju krtiji. Nekada je pak nemoguće uraditi takozvanu primarnu rekonstrukciju, pa se pacijenti zbrinjavaju u više faza.

* U kom procentu su ove intervencije uspešne, da li se uvek postigne cilj?

- U zavisnosti od vrste rekontrukcije uspeh je od 90 do 95 odsto. Posebno smo ponosni na stručnost našeg tima, jer ga čine isključivo maksilofacijalni hirurzi koji se bave rekonstruktivnom mikrohirurgijom glave i vrata, tako da pacijent ima kompletnu rehabilitaciju na jednom mestu.

PRVO OTVARAMO DUŠNIK

* Kako konkretno izgleda sam postupak tokom operacije?

- Najpre se pacijentu otvara dušnik da bi imao prohodan disajni put, zatim se uklanja nezdravi deo lica ili/i vilica najčešće usled zloćudnog tumora, zatim se uzimaju donirajuća tkiva sa nogu, bokova ili drugih delova tela. Potom se rekonstruišu i zašivaju mesta sa kojih su uzeti delovi kostiju, mišića i kože zajedno sa krvnim sudovima. Nakon toga se pristupa rekonstrukciji lica i vilica.