SRČANE zaliske koji ne funkcionišu pravilno, potrebno je zameniti veštačkim - mehaničkim, koji se prema važećim pravilima ugrađuju pacijentima mlađim od 65 godina jer traju doživotno, ili - biološkim koji imaju ograničeni vek trajanja, ali su zbog raznih prednosti sve poželjniji.

Biološki zalistak pravi se od materijala životinjskog porekla i u određenom broju slučajeva potrebno ga je zameniti nakon 20 godina. Mehanički, iako traje doživotno, zahteva redovno uzimanje antikoagulantne terapije, kako ne bi došlo do komplikacija kao što su krvarenje ili tromboza.

- Sve češće se upotrebljavaju biološki zalisci, jer pacijenti sa njima imaju komforniji život, ne koriste kumarinske preparate i nisu im nepohodne stalne analize krvi. S druge strane, pacijent mora da zna da će nakon određenog vremena, koje ne može precizno da se predvidi, biti potrebna zamena zaliska - kaže u intervjuu za "Novosti" asistent dr Slobodan Mićović, načelnik kardiohirurgije Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

* Šta su prednosti, a šta mane mehaničkog zaliska?

- Glavna prednost je doživotno trajanje. Mana je što antikoagulantni lekovi, takođe, moraju da se piju doživotno posle operacije. Oni donose određeni rizik od stvaranja krvnog ugruška, tromboze ili krvarenja, u slučajevima kada pacijent ne uzima terapiju redovno, ili u pravilnoj dozi. Taj rizik se procenjuje na jedan odsto po godini korišćenja, što znači da, ako koristite lek 20 godina, imate 20 odsto rizika da se dogodi neka od komplikacija.

* Koji pacijenti ne bi smeli da uzimaju antikoagulantnu terapiju?

- Kod bolesnika koji imaju sklonost ka krvarenju iz bilo kog razloga, hematološko oboljenje ili pak krvarenje u digestivnom traktu, ne bi trebalo implantirati mehanički zalistak. Osim toga, antiagregaciona terapija i korišćenje nesteroidnih antireumatika, takođe, mogu da predstavljaju dodatnu opasnost. Važno je napomenuti da određene namirnice, kao što su zelena salata ili spanać, takođe nisu preporučljive za vreme uzimanja terapije, jer mogu značajno da umanje dejstvo antikoagulantnih lekova.

Foto: A. Stanković

* Da li je život bez lekova razlog što se sve veći broj pacijenata odlučuje za biološki zalistak?

- Biološki zalisci s vremenom propadaju i pokazalo se da je njihovo trajanje otprilike 20 godina, nakon čega je, kod izvesnog broja pacijenata, potrebna nova operacija. Vreme trajanja biološkog zaliska je individulano, ne može se predvideti niti se na to može uticati, iako je potvrđeno da nešto brže propadaju kod mlađih osoba, zato što one imaju brži metabolizam. Međutim, oni imaju veliku prednost, jer je terapiju lekovima potrebno uzimati svega nekoliko meseci nakon operacije, a onda se antikoagulantna terapija ukida i pacijent nastavlja da živi uobičajeno, bez bilo kakvih smetnji i narušavanja životnog komfora. Zbog toga biološke zaliske sve više traže i mlađi pacijenti.

* Jesu li nam dostupne i najsavremeniji veštački zalisci?

- Skoro sve što postoji u svetu kada je u pitanju hirurgija zalistaka, postoji na Institutu "Dedinje". Dostupne su nam sve vrste savremenih mehaničkih i bioloških zalistaka. Odskoro se ugrađuje i bešavni zalistak, koji se ne šije za krvni sud, već implantira hirurški u vidu stenta. Zasada je namenjen pacijentima starijim od 70 godina, kojima je od životne važnosti da operacija traje što kraće. Postoje naznake da će u budućnosti biti preporučen i mlađima, ali je potrebno nekoliko godina kako bi se u potpunosti ispitalo i utvrdilo vreme trajanja zaliska. Jedna od retkih stvari koja nam zasad nedostaje, jeste perkutani zalistak ili TAVI, koji se implantira bez ijednog reza.

Foto: A. Stanković

* Možemo li da očekujemo da će se narednih godina u Srbiji srčani zalici zamenjivati bez ikakvih rezova?

- Nadam se da će nam TAVI uskoro biti dostupan. To je zapravo biološki zalistak koji se implantira ubodom u butnu arteriju, bez otvaranja grudnog koša i stavljanja pacijenta na mašinu za srce i pluća tokom operacije.

* Nakon stavljanja veštačkog zaliska bilo koje vrste, jesu li moguće bilo kakve neželjene pojave?

- Ne postoje alergijske reakcije niti "odbacivanje" materijala, kao kod transplantacije, kao što ljudi najčešće misle. Pacijenti moraju da se čuvaju infekcije, pre svega zuba i mokraćnih puteva. Kada postoji dugotrajna nekontrolisana infekcija, postoji opasnost od pada imuniteta i širenja bakterija putem krvi, koje potom najpre naseljavaju veštački materijal u telu. To se odnosi kako na mehanički, tako i na biološki zalistak.



REPARACIJA KAD GOD JE MOGUĆE

* KADA se umesto zamene radi rekonstrukcija zaliska?

- Kad god je moguće, prirodni zalistak treba reparirati a ne zameniti, jer je uvek bolje da se pacijentu ne implantira strani materijal. Ipak, reparacija se može izvesti samo kod određenog broja pacijenata, kojima su zalisci morfološki očuvani, nisu suviše "propali", odnosno kalcifikovani. Rekonstrukcija aortnog zaliska je ušla u kliničku praksu nešto kasnije nego što je slučaj kod mitralnog zaliska, pa je ova vrsta hirurgije zaživela pre četiri godine.

Foto: A. Stanković


Zasada je 60 pacijenata operisano na taj način i kod svih je sačuvan aortni zalistak. Nakon dobro urađene operacije, pacijenti se čak mogu i profesionalno baviti sportom. Naši rezultati su prezentovani na inostranim kongresima i izazvali su vrlo pozitivne reakcije stranih stručnjaka.



JEDAN SE ČUJE, DRUGI JE BEŠUMAN

* POSTOJI li razlika u subjektivnom osećaju kod pacijenta sa različitim vrstama zalistka?

- Mehanički zalistak se čuje, poput blagog zveketa, onoliko puta koliko vaše srce kuca u minuti. U potpunoj tišini, ako se druga osoba približi na pola metra, može se čuti zvuk veštačkog zaliska. To pacijentima može da stvori osećaj neprijatnosti. Kod nekih osoba, mehanički zalistak se čuje više, kod nekih manje, u zavisnosti od oblika i veličine grudnog koša.